Много дала, много узела

У години у којој се обележава пола века телевизије у Србији, Светски дан телевизије би могао бити дан са посебним, додатним значењем, програмским изненађењима и прилика да се подвуче црта, провери докле се стигло и куда се кренуло.

У технолошком погледу, кад је телевизор постао слика на зиду и стигао на мобилни телефон, нама је на видику дигитализација, са роковима који не обавезују, нарочито у светлости економске кризе са непознатим исходом. ТВ програм има неколико развојних линија. Давно је прошло време када је гледалац био фасциниран чињеницом да има биоскоп у кући, сада су његови захтеви већи и компликованији. Они који стварају програмске садржаје гину пред захтевом о 24-часовној присутности и потреби да се стално фабрикује ново, изазовније. У таквим околностима посеже се за јефтиним решењима, форсирају се површни програми који мало коштају, а ТВ станицама доносе велику корист од реклама. О прозору у свет политике и политичких манипулација могли би се написати трактати.

Као и све друго, телевизија је подлегала трендовима који су се мењали, нестајали и поново се враћали. Сада су у моди квизови и ријалити програми засновани на монтираном документаризму и лакој, музичкој забави. Охрабрујућа линија је настојање да се развија и унапређује драмска продукција, што говори о сазревању сазнања да публика у одабиру ТВ садржаја тражи замену за литературу и читање, да није имуна на креативност. Разазнаје шта су аутентични уметнички пориви и праве емоције и има потребу да их присвоји. То је потенцијална основа за развијање медијске писмености чије одреднице неће бити емисије „Мењам жену“ и „48 сати свадба“.

Саставни део медијског описмењавања би морала бити запостављена едукација, од подсећања да сваког дана треба прати зубе, користити презервативе и јести здраву храну до упознавања са врхунским достигнућима из науке и културе, чија би светлост требало да осветљава наша стремљења ка бољој будућности. Кад је Светски дан телевизије, има разлога и за мало патетике: телевизија је генијалан проналазак, много је дала, али и много узела.

ЖЕСТОКО У СПОРТСКОЈ ГАЛАКСИЈИ. – Добривоје Јанковић и Милојко Пантић, новинари и аутори „Спортске галаксије“ (ТВ Спектрум), широко популарне на мрежи регионалних и локалних телевизија у Србији, сматрају да је неколико разоткривених афера у спорту само врх леденог брега. За њих је Бранкица Станковић са својим истраживањима мала маца. Жестоко и надахнуто ударају по многим темама. Мисле, много шта је наопако постављено. Динамична и убојита емисија, врела као жишка испала из шпорета, која прогорева тамо где падне, а може и кућу да запали.

Пошли су од Јелене Јанковић, тенисерке број један у свету, чији је повратак у Београд после сјајних турнира и пријема код председника Републике пао на ниво трач-рубрика у новинама. А тек коментари о фудбалским утакмицама и клубовима који никако да се извуку из блата личних интереса и махерских комбинација. У Црвеној звезди вашарска атмосфера на изборној скупштини – посртање великог клуба са мрачним прогнозама, које нису мимоишле ни Партизан.

Брзо је заборављена српска спортска брука на Олимпијским играма у Пекингу, а кривица је, без увијања, приписана Олимпијском комитету, посебно „бескрупулозном узурпатору и страном држављанину“ Ивану Ћурковићу.

Све је мимо прописа и правила, без морала и логике. Све су то изрекли Јанковић и Пантић, озбиљни и елегантни, спремни да се боксују, ако треба да одбране своје ставове. Само, да ли, уопште, неко хоће да прихвати њихову бачену рукавицу. Или пси лају а каравани пролазе?

АЛАЈ МИ ЈЕ ВЕЧЕРАС ПО ВОЉИ. – Само је њу живот мучио, друге је мазио. Она је била изолована, изопштена, прогањана, неподобна због наглашавања националног идентитета, „удовица без леђа“, није хтела да буде партизанка Мара. Други су пролазили коридорима благостања и повлашћености, а она је трпела. Није него. Певала је: алај ми је вечерас по вољи... Имала је 72 концерта у париској Олимпији, а није добила националну пензију...

Са другарицама које су нападно и необуздано подгревале њену животну причу, певачица и глумица Оливера Катарина је гостовала у емисији „Браво шоу“ на ТВ Пинк код Јелене Бачић-Алимпић. Најавила је солистички концерт у београдском Дому синдиката, 26. новембра. Организује га сама, без спонзора и менаџера. Искрено јој треба пожелети пун погодак у овој замисли. Нека пева, она то уме. Само нека не кука, боље да чува уметничко достојанство. Јер, још увек има оних који се добро сећају како је стварно било... И прошло.