Лекови у борби против болова

Често ме познаници питају о лековима против болова, аналгетицима. Већина њих зна да сам био научни саветник на Одељењу за анестезиологију и контролу бола у Чикагу, па их лекови интересују због болесних чланова породице. Зато и за читаоце „Политике” укратко износим основне податке о лековима против болова.

Бол, свраб и други подражаји служе као заштитни физиолошки механизми, али у многим клиничким стањима, кад се болови или јак свраб не отклоне, настају веома штетне последице. Најбоље је да лекар установи механизам настанка бола јер се тако постиже оптимална контрола бола, а то је поготово важно код болесника који пати од карцинома јер му се побољша квалитет живота.

Постоје три групе аналгетика: (1) аспирин, остали нестероидни противупални лекови (НСАИДс) и ацетаминофен; (2) опиоиди и (3) помоћни лекови (нпр. габапентин, кофеин, кортикостероиди) – они појачавају дејство лекова прве и друге групе, а понекад и сами сузбијају бол.

1. Аспирин сузбија зубобољу, главобољу, болове у мишићима и зглобовима и снижава повишену телесну температуру, а ефективан је и код канцерског бола. Једна доза аспирина спречава згрушавање тромбоцита у току седам дана, што продужава време крварења, а та доза може изазвати напад код астматичара. Поновљене дозе оштећују желудац. Аспирин се не даје деци испод 16 година старости јер може настати Рејев синдром – оштећење мозга и јетре.

Ацетаминофен је сличан аспирину, али тај лек није делотворан код реуматоидног артритиса и нема нежељене ефекте који се срећу код аспирина; мада превелике дозе (четири грама дневно) доводе до тешких оштећења јетре. НСАИД лекови (нпр. ибупрофен, диклофенак, напроксен, пироксикам, кеторолак) јачи су него аспирин или ацетаминофен. Кеторолак се даје орално или инјицира у мишић на шест или осам сати. Нежељени ефекти су слични онима које изазива аспирин, али је утицај на тромбоците краћи. Сви лекови из ове групе могу се давати с опиоидима да се аналгезија појача.

2. Опиоиди су лекови избора код јаког акутног бола и канцерског бола (у терминалној фази око 70 одсто болесника има болове). Опиоиди су много јачи аналгетици од НСАИД лекова. Морфин, хидроморфон, метадон, фентанил и високе дозе оксикодона супериорне су код најјачег бола. Опиоиди спречавају бол везивањем за опиоидне рецепторе у централном нервном систему. Морфин се инјицира у мишић, 10 мг, а дејство траје од три до шест сати; почетна орална доза од 20 до 60 мг на четири до шест сати, а ретард приправци дају се на сваких осам до 12 сати. Фентанил се инјицира у дози од 0,1 мг, ефекат траје од једног до два сата, а када је дат трансдермалним фластером ефекат је 72 сата.

Нежељени ефекти опиоида су гађење и повраћање (на почетку терапије или при повећању дозе), затвор (неопходно је лаксансно средство докле год се дају опиоиди), халуцинације и когнитивни поремећаји – личе на делиријум. Предозирањем настаје депресија дисања, уске зенице, сужена свест (лечење: смањити редовну дозу опиоида за 25 одсто, интравенска течност, мала доза налоксона 0,04 мг у вену или под кожу).

Дуготрајна употреба опиоида доводи до толеранције (смањена ефективност) која се коригује додавањем неопиоидног аналгетика или повећањем дозе. Давање другог опиоида неће комплетно превазићи толеранцију, али такав поступак може да помогне.

Болесници који добијају јаке опиоиде постају физички зависници, јављају се апстиненцијални симптоми ако се давање лека нагло обустави или кад им се да опиоидни антагониста. Физичка зависност може се појавити већ након неколико дана терапије, а јака зависност се јавља после неколико недеља давања већих доза морфинског опиоида.

3. Помоћни лекови из групе трицикличних антидепресива (габапентин, амитриптилин, карбамазепин, фенитоин) корисни су код херпес зостера (постхерпетична неуралгија), тригеминалне неуралгије и других типова неуралгија. Кофеин, у дози од 65 до 200 мг, појачава аналгетски ефекат аспирина, ацетаминофена и ибупрофена код главобоље, оралног хируршког захвата и болова после порођаја. Кортикостероиди смањују бол код запаљивих процеса и притиска тумора на нерве.

Постоје и нефармаколошки начини аналгезије: радиотерапија (нпр. код фокалног метастатског карцинома), хирургија (нпр. спинална декомпресија, корекција прелома кости), електрична стимулација нерава преко коже, физикална терапија, окупациона терапија, когнитивна терапија. Примена већине тих метода није погодна за болесника ако му је енергетски ниво оскудан.

Проф. др Рајко Игић,
аутор књиге „Основи геријатрије”