Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Када би Шопен говорио

Када би Шопен говорио

Лукас Генуишас, светски познати литванско-руски пијаниста, лауреат Шопеновог такмичења, и млада белгијска пијанистичка нада југословенског порекла Коста Јакић извешће  у четвртак увече, 31. октобра од 20 сати у великој дворани  Коларчеве задужбине светску премијеру концертног програма „Када би Шопен говорио”, који афирмише нужност спајања класичне музике и нових жанрова који експериментишу класиком, у циљу доприноса доприноса промишљању деелитизације класичне музике.

Музички догађај насловљен са  „Када би Шопен говорио” биће допуњен отвореним атељеом са уметницима у Музичкој галерији Коларца у петак, 1. новембра од 14 сати. Концерт у Београду први је у низу планираних на светској турнеји та два музичара: пијанисте Гениушаса који излази из династије руских музичких педагога, бака Лукаса Гениушаса је чувена Вера Горностајева,  док су му родитељи пијанисти и Косте Јакића, који има потпуно другачији музички бекграунд.

Отворени атеље са уметницима, дан после концерта, омогућио би свим заинтересоваим посетиоцима да чују од двојице музичара делове њиховог истраживања о повезаности класичне музике са њиховим открићем композитора Ржевског и перформерског „проговарања” пијанисте, као и о нужности експериментисања у музици која не доводи корелативно до одустајања од класичне музике, већ напротив до осветљавања класичне музике новим светлом и указивања на њену присустност у различитим новим контекстима. Специјални гост на отвореном атељеу биће др Катарина Марковић.

Лукас Генуишас и Коста Јакић, који деле страст према Ржевском, одсвираће на два клавира песму коју су радници певали и звиждали 1930-их, док су радили у фабрици текстила у Јужној Каролини. Дела Фредерика Ржевског (1938-2021) специфично спајају музику, литературу и перформанс, дајући музици нову димензију ангажованости и побуне, а пијанисти глас. Као композитора и пијанисту, каријеру Ржевског обележила су дела која су се директно бавила друштвеним питањима, са стилом који је често имао корен у протестним песмама, који је био конфронтирајући, и који захтева огромне физичке захтеве извођача.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.