Преминуо писац Радослав Петковић

Један од најважнијих савремених српских писаца Радослав Вава Петковић, преминуо је данас у 71. години у Новом Саду, саопштило је Српско књижевно друштво.

Радослав Петковић рођен је 21. јула 1953. у Београду.

Од 1983. до 1987. био је главни уредник часописа Kњижевна критика.

Од 1988. до 1994. године радио је као секретар задужбине "Иво Андрић".

У периоду од 1994. до 2001. године деловао је у статусу слободног уметника. Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду.           

Следеће радно место му је, од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине као заменик секретара и помоћник.

Радослав Петковић аутор је романа, књига прича и есеја.

Његове књиге награђиване су најугледнијим књижевним признањима у бившој Југославији и потоњој Србији.

Објавио је романе Пут у Двиград (1979), Записи из године јагода (1983), Сенке на зиду (1985), Судбина и коментари (1993), Савршено сећање на смрт (2008), Судбина и коментари, допуњено издање (2022).

Три Петковићева романа (Сенке на зиду, Судбина и коментари и Савршено сећање на смрт) и обе збирке прича преведени су на француски језик и објављени у Француској; његова дела превођена су и на мађарски (Судбина и коментари, Човек који је живео у сновима, Византијски интернет), грчки (Судбина и коментари), енглески (Судбина и коментари и поједине приче), италијански (Судбина и коментари (у припреми) и поједине приче), словеначки (Судбина и коментари), словачки (Сенке на зиду), немачки (Сенке на зиду) и бугарски (Судбина и коментари, Човек који је живео у сновима).   

Мађарски превод Судбине и коментара објављен је у издању угледног издавача „Јеленкор“ и побрао је изванредне критике у водећим мађарским дневним листовима: убрзо по објављивању, роман је доспео на листу десет најпродаванијих прозних књига на мађарском језику.

Француски превод Савршеног сећања на смрт добио је похвалне приказе у „Монду“. Петковићева проза заступљена је у бројним антологијама савремене српске књижевности на енглеском, француском, италијанском језику, а представљена је и у оквиру тематској бројева немачких и пољских часописа посвећених српској књижевности, преноси Танјуг.

Радослав Петковић бавио се и превођењем са енглеског: преводио је прозу Толкина, Честертона, Роберта Луиса Стивенсона и Данијела Дефоа. Током деведесетих био је колумниста "НИН"-а,  дневног листа "Демократија", као и стални сарадник "Времена" и "Европљанина", колумниста "Блица".

Радослав Петковић живео је у родном Београду до 2000. године, када се сели у Панчево, а од 2006. настањује се у Новом Саду.

Министар културе : Један од најзначајнијих представника савремене српске књижевности

Министар културе Никола Селаковић послао је телеграм саучешћа поводом смрти Радослава Петковића.

„Растужила ме је вест да је преминуо Радослав Петковић, један од најзначајнијих представника савремене српске књижевности.

Цео његов живот био је у знаку писане речи и то не само фантастичним стваралаштвом овенчаним бројним књижевним признањима, него и прегалаштвом у култури. Радослав Петковић је оставио дубок траг на домаћој уметничкој сцени а својим антологијским делима преведеним на многе језике, дао је и снажан допринос међународној промоцији наше културе. 

Породици, пријатељима и поштоваоцима Радослава Петковића упућујем искрено саучешће. Вечна му слава и хвала!“