Стање у нашем рударству

Расправе о рударству, литијуму, енергетици и екологији и убеђивања да ће производња литијума у Јадру бити без штетног утицаја на околину наводе на анализу постојећег стања у нашем рударству.

Наши рудници не производе довољно угља па се онај који је потребан за термоелектране увози, мада наше резерве угља, без КиМ, износе три милијарде тона. Наша потрошња угља је 38 милиона тона годишње па до 2050. године нећемо искористити ни половину.

Хидраулично одлагање пепела на депоније изазива изливање милиона кубика загађене воде у подземне воде и реке, а са сувих површина депоније подиже се прашина и загађује ваздух, што указује на нееколошко складиштење отпада. Питање је како ће се складиштити отпад од производње литијума. Из Сушаре угља Вреоци излазе фенол и други опасни гасови који загађују ваздух, а отпадне воде се каналом „Црна вода” одводе у реку Колубару. Хиљаде хектара земљишта прекопаног ради вађења угља остају неуређене и неприведене намени. Да ли ће тако бити и у Јадру?

Овог лета нисмо имали довољно струје јер немамо довољно електрана за њену производњу. Због изградње електрана на ветар и сунце одустало се од изградње ТЕ ТО „Колубара Б”, капацитета два пута 350 мегавата електро и два пута 380 мегавата топлотне снаге. Започета је 1982. године, уложено је 350 милиона долара, изведени су главни грађевински радови, набављена челична конструкција, два котла пројектована да сагоревају и лошији угаљ без мазута, али сад могу да иду у старо гвожђе, мада су бољи од котлова ТЕНТ-а. Да ли ће се слично одустајање десити и у Јадру ако нешто некоме не буде по вољи?

Касно је да се почиње изградња термоелектране на угаљ јер ни ТЕ „Костолац Б3”, започета 2013. године, није још пуштена у погон. ТЕНТ А, Б, „Костолац Б1, 2” производе 58 одсто струје, на угаљ, а хидроелектране 33 одсто и то су главни носиоци производње електричне енергије. Грађене су пре 40 година и поузданост термоелектрана је слаба, радни век електрана на угаљ је 40 година и требало би градити замену. То не могу бити само електране на ветар и сунце, него електране с поузданим и сталним радом, које би уместо угља користиле биомасу, која је домаћи еколошко гориво и може се произвести на нашим њивама.

Биомаса произведена од силажног кукуруза или коровских биљака, као мискантус, чичоке, даје 20 тона по хектару суве материје, а цена је 80 евра по тони. Топлотна вредност биомасе је четири мегават-сата по тони, а угља два мегават-сат по тони, па тона биомасе замењује две тоне угља. За добијање половине струје, 12 милиона мегават-сати, која се сада добија од 19 милиона тона угља, потребно 9,5 милиона тона биомасе, која се може добити са 475.000 хектара. У условима когенерације може се, поред струје, добити и исто толико топлотне енергије за грејање, што повећава предности биомасе према другим изворима енергије и фаворизује изградњу регионалних енергана на биомасу.

Располажемо са 4,2 милиона хектара обрадивог земљишта. На 950.000 хектара гаји се кукуруз, на 450.000 пшеница и говори се да то није рентабилно. Има доста запуштеног земљишта на којем се могу гајити енергетски значајне биљке. За почетак треба на депонији пепела ТЕ „Колубара”, површине 86 хектара, засадити мискантус и чичоку, стицати искуства у гајењу и коришћењу биомасе у великим котловима, производњи сечке, пелета и биогаса, као и производњи опреме. Требало би и формирати центар за биомасу и деловати регионално.

Миољуб Станковић,
дипл. маш. инж.