Stanje u našem rudarstvu

Rasprave o rudarstvu, litijumu, energetici i ekologiji i ubeđivanja da će proizvodnja litijuma u Jadru biti bez štetnog uticaja na okolinu navode na analizu postojećeg stanja u našem rudarstvu.

Naši rudnici ne proizvode dovoljno uglja pa se onaj koji je potreban za termoelektrane uvozi, mada naše rezerve uglja, bez KiM, iznose tri milijarde tona. Naša potrošnja uglja je 38 miliona tona godišnje pa do 2050. godine nećemo iskoristiti ni polovinu.

Hidraulično odlaganje pepela na deponije izaziva izlivanje miliona kubika zagađene vode u podzemne vode i reke, a sa suvih površina deponije podiže se prašina i zagađuje vazduh, što ukazuje na neekološko skladištenje otpada. Pitanje je kako će se skladištiti otpad od proizvodnje litijuma. Iz Sušare uglja Vreoci izlaze fenol i drugi opasni gasovi koji zagađuju vazduh, a otpadne vode se kanalom „Crna voda” odvode u reku Kolubaru. Hiljade hektara zemljišta prekopanog radi vađenja uglja ostaju neuređene i neprivedene nameni. Da li će tako biti i u Jadru?

Ovog leta nismo imali dovoljno struje jer nemamo dovoljno elektrana za njenu proizvodnju. Zbog izgradnje elektrana na vetar i sunce odustalo se od izgradnje TE TO „Kolubara B”, kapaciteta dva puta 350 megavata elektro i dva puta 380 megavata toplotne snage. Započeta je 1982. godine, uloženo je 350 miliona dolara, izvedeni su glavni građevinski radovi, nabavljena čelična konstrukcija, dva kotla projektovana da sagorevaju i lošiji ugalj bez mazuta, ali sad mogu da idu u staro gvožđe, mada su bolji od kotlova TENT-a. Da li će se slično odustajanje desiti i u Jadru ako nešto nekome ne bude po volji?

Kasno je da se počinje izgradnja termoelektrane na ugalj jer ni TE „Kostolac B3”, započeta 2013. godine, nije još puštena u pogon. TENT A, B, „Kostolac B1, 2” proizvode 58 odsto struje, na ugalj, a hidroelektrane 33 odsto i to su glavni nosioci proizvodnje električne energije. Građene su pre 40 godina i pouzdanost termoelektrana je slaba, radni vek elektrana na ugalj je 40 godina i trebalo bi graditi zamenu. To ne mogu biti samo elektrane na vetar i sunce, nego elektrane s pouzdanim i stalnim radom, koje bi umesto uglja koristile biomasu, koja je domaći ekološko gorivo i može se proizvesti na našim njivama.

Biomasa proizvedena od silažnog kukuruza ili korovskih biljaka, kao miskantus, čičoke, daje 20 tona po hektaru suve materije, a cena je 80 evra po toni. Toplotna vrednost biomase je četiri megavat-sata po toni, a uglja dva megavat-sat po toni, pa tona biomase zamenjuje dve tone uglja. Za dobijanje polovine struje, 12 miliona megavat-sati, koja se sada dobija od 19 miliona tona uglja, potrebno 9,5 miliona tona biomase, koja se može dobiti sa 475.000 hektara. U uslovima kogeneracije može se, pored struje, dobiti i isto toliko toplotne energije za grejanje, što povećava prednosti biomase prema drugim izvorima energije i favorizuje izgradnju regionalnih energana na biomasu.

Raspolažemo sa 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta. Na 950.000 hektara gaji se kukuruz, na 450.000 pšenica i govori se da to nije rentabilno. Ima dosta zapuštenog zemljišta na kojem se mogu gajiti energetski značajne biljke. Za početak treba na deponiji pepela TE „Kolubara”, površine 86 hektara, zasaditi miskantus i čičoku, sticati iskustva u gajenju i korišćenju biomase u velikim kotlovima, proizvodnji sečke, peleta i biogasa, kao i proizvodnji opreme. Trebalo bi i formirati centar za biomasu i delovati regionalno.

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž.