Срби могу да буду језичак на ваги

Амерички пословни човек и бивши директор неколико мултинационалних компанија из области биотехнологије Иван Трифуновић није се формално бавио политичким наукама, као истраживач на Универзитету „Џон Хопкинс”, где студира будућа политичка елита, али важи за одличног познаваоца америчке политике са многобројним везама у вашингтонској елити. Однедавно је активан и у Србији на унапређењу америчко-српских односа, где подржава Иницијативу „Пупин”. Тренутно живи у Нортхемптон Каунтију, у држави Пенсилванија, једној од 20 до 25 општина где ће се одлучити амерички избори.

Открива суптилне нијансе америчке предизборне кампање и спољне политике, као и компликовани начин избора председника САД који се овде тешко разуме.

– Оно што трку чини непредвидивом је јединствен изборни систем – победник у свакој држави појединачно узима све такозване електорске гласове за ту државу, сем Небраске и Мејна. Тако председник може бити изабран са мање укупних гласова ако победи тесно у довољном броју држава, а изгуби с великом разликом у великим државама. Трамп је 2016. имао скоро три милиона мање гласова од Хилари Клинтон, али је ипак победио убедљиво у електорском колеџу. Небраска и Мејн су изузеци, где се гласови деле и по дистриктима и демократе би требало да освоје један глас у Небраски, град Омаха, одакле је легендарни инвеститор Ворен Бафет, а републиканци један у Мејну – каже Трифуновић за „Политику”.

Да ли је трка за председника САД толико тесна да победника може да одлучи чак и амерички Конгрес?

Републиканци су покушали да промене тај систем у Небраски на систем „победник узима све”, али без успеха. То је требало да се деси у локалном Сенату државе Небраска, али је кључни државни сенатор који је пребегао из Демократске партије у Републиканску одбио да подржи ту идеју. Да се то десило, тај један глас је врло лако могао да доведе до „пата карте”, да оба кандидата имају по 270 електорских гласова. У том случају би председник Америке био изабран индиректно у доњем дому Конгреса! Замислите да председника Србије бирају делегати Народне скупштине!

Може ли заиста неколико хиљада гласова у колебљивим државама одлучити ко ће ући у Белу кућу или је то само спин америчких медија да се анимира што више бирача?

Трка је апсолутно непредвидива, све очи су упрте у седам тзв. држава бојног поља, од којих су нарочито важне Пенсилванија, Мичиген и Висконсин. Некада је то био „Плави зид”, сигурне државе за демократе, где доминирају радници у фабрикама, чланови синдиката. Они су због пропасти тешке индустрије и губитка послова прешли на Трампову страну, јер он заговара оштар протекционистички курс и високе царине за кинеску робу, која је упропастила америчку производњу и однела послове. Ту лако може да се деси да одлука падне и са неколико хиљада, па и неколико стотина гласова. Аналитичари иду и даље од тога и идентификују 20-25 општина где се воде највеће битке. Ја живим у једној таквој општини, Нортхемптон Каунти у Пенсилванији. Ова општина је предвидела скоро сваки избор председника у последњих 100 година. Невероватно је посматрати енергију и ресурсе који обе партије троше на тако малом простору, нон-стоп рекламама на телевизији. Волонтери иду од врата до врата, бирачи се бомбардују имејловима, политички активисти ургентно зову свој најшири круг познаника.

Много се говори о катастрофалним постизборним сценаријима. Распирују се страхови да, у случају победе Камале Харис, Трамп неће признати резултат и да ће његове присталице да покушају на силу да преузму власт, нешто налик на 6. јануар 2021.

То је један сценарио. У случају да Трамп победи, очекује се да ће он снажно да удари по Вашингтонској бирократији, да ће доћи до жестоког окршаја естаблишмента и нове администрације, где ће се користити сва расположива средства. Да ће судство и војска бити увучени у политичке борбе. Свакако ће постизборни период бити изазован, нарочито ако резултат буде тесан. Међутим, ја сам један од ретких оптимиста и верујем да је амерички политички систем довољно отпоран на овакве изазове. Традиционално ниједна партија или интересна група није могла да преузме све дизгине власти. Увек постоји баланс снага, а и политичке институције чувају америчку демократију. Такође, не треба заборавити интерес капитала и бизниса, којима никако не одговара политичка нестабилност.

Обично спољна политика САД не игра велику улогу у одлуци бирача за кога ће гласати и нема скоро никакав утицај на исход избора. Овога пута свет потресају два велика рата на Блиском истоку и у Украјини. Како они погађају кључне етничке групе у државама које одлучују изборе?

Амерички Јевреји и Арапи традиционално већином гласају за демократе, али сада Камала Харис има велики проблем. Јевреји, који могу да одлуче Пенсилванију, шокирани су агресивним пропалестинским демонстрацијама и сматрају да садашња администрација не чини довољно да обузда антисемитизам и подржи Израел, док Арапи, који су одлучујући у Мичигену, мисле да Америка не хаје за цивилне жртве у Гази и дозвољава Израелу да ради шта хоће. Демократе имају немогући задатак да некако задовоље обе стране, а изгледа да не задовољавају ниједну. Што се тиче рата у Украјини и Пољака и мањег броја Украјинаца, ту је ситуација обрнута. Њих има у великом броју у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину, управо у државама „Плавог зида” које Камала Харис мора да освоји. У Пенсилванији има преко 700.000 Американаца пољског порекла или пет одсто становника! Они су традиционално конзервативни и листом гласају за републиканце, али сада се озбиљно колебају, јер се боје да је Трамп сувише благонаклон према Русији и Путину и да ће пустити Украјину низ воду. Зато су демократе одвеле Зеленског у посету фабрици муниције у Пенсилванији, где је он потписао гранату која ће ићи на фронт у Донбас и „поздравио” Русе.

Има ли и Срба у овој етничкој причи или је теза о одлучујућој улози Срба из Милвокија доказ овдашње националне митоманије?

Мој познаник Томи Томпсон, бивши гувернер Висконсина, а потом министар за здравље и социјалне услуге, а то министарство има највећи буџет у САД, већи и од Пентагона, једном ми је рекао да је, када се води предизборна кампања у Висконсину, незаобилазно место пикник са прженом рибом у „Серб холу” у Милвокију.

Ко би рекао да амерички Срби толико воле да једу рибу?

То сам га и ја питао. Међутим, Срба има на десетине хиљада и јак смо гласачки блок. Пошто трка за председника може да буде одлучена са малим бројем гласова, јасно је да Срби могу да буду тај језичак на ваги. Већина њих подржава Трампа и недавно је одржан предизборни скуп локалних Срба за Трампа током Републиканске конвенције у Милвокију. Листа говорника сама говори о снази Срба у том граду: Рик Гренел, вероватно будући шеф дипломатије ако Трамп победи, потом сенатор Рон Џонсон, конгресменка Тени, гувернер Благојевић…

Трамп је убедљиво водио против Бајдена после дебате, али кад је Бајдена заменила Камала Харис, демократе су преузеле уско вођство. Шта је повратило Трампа, осим што је преживео два покушаја атентата?

Харисова је добила додатну подршку као свежа личност, иако је потпредседница САД, јер су људи били непријатно изненађени Бајденовим лошим здравственим стањем које је било очигледно пред милионима гледалаца. Али најновије анкете у кључним државама показују пораст и благу предност Трампа, мада је све то у оквиру статистичке грешке.

Има ли неког другог начина да се процени стање у самом финишу избора? То су свакако кладионице и крупан капитал који нарочито у Америци не воле да губе.

Тренутно су кладионице на страни Трампа. Оно што замагљује ову констатацију јесте да су четири кладионичка рачуна ставила огроман новац на Трампа и тиме померили тас на ваги у његову корист, па самим тим и та предвидљивост долази у питање. Ипак, пре неки дан је процурела вест у „Волстрит џорналу” да су професионални инвеститори, велики хеџ фонд менаџери почели да се кладе на Трампа. Они то чине тако што купују акције фирми које би профитирале од његове победе, као што су, рецимо, акције оператора приватних затвора ГЕО групе, које су порасле за 21 одсто, док познати фанд менаџер Дан Лоеб, који пласира 11 милијарди долара, тргује као да ће Трамп да победи.

Антрфиле

Нико не би требало да се клади против Маска

Да ли ће фактор икс америчких избора ипак бити најбогатији човек на свету Илон Маск, који страствено подржава Трампа?

Маск је једна од најзагонетнијих личности данашњице. Не само да је најбогатији човек света него је некажњено прекршио сва писана и неписана правила бизнис света, за које би сви други бар летели с посла, ако не и отишли у затвор. Јавно користи дрогу, исмева државне функционере и крши правила која му се не допадају, на пример незаконито је публиковао информације о својим јавним компанијама, ноншалантно је платио казну од 40 милиона долара и наставио да ради исто. Његов најновији ангажман за Трампа представља „октобарско изненађење”, што је историјска фраза која описује догађај или вест која може утицати на исход новембарских избора, у смислу његове безрезервне и јавне подршке Трампу. Никада се ниједан милијардер није тако отворено укључио у предизборну кампању. То обично чине иза сцене и са огромним донацијама. Маск то чини јавно, агресивно и без пардона. Чак је понудио „лутрију” са премијама од по милион долара дневно за оне који се региструју да гласају, што је већина правника означила као нелегално. Нико не би требало да се клади против Маска.