Критика свих лоше зацртаних стереотипа

Дело „Гордост и предрасуде” Џејн Остин у глумачком смислу се само може пожелети. Има бесконачно слојева, узбудљиву радњу, оштре, сликовите и забавне карактере... Процес рада заиста је лаган. Све иде логично, смислено и складно. Донекле сам фан Џејн Остин, цела та британска иконографија ми је блиска, драга, везује ме и за моју маму, и за „гомилу” британске литературе и кинематографије на којој сам одрасла.

Ово је запажање глумице Бојане Стефановић, која у земунском „Мадленијануму” ових јесењих дана гради свој нови сценски мозаик, односно представу „Гордост и предрасуде”, коју према делу Џејн Остин режира Иван Вуковић. Премијера је у недељу увече, 17. новембра, од 19.30 сати на великој сцени „Мадленијанума” уз бројну ауторску екипу. Композитор Драшко Аџић ради аранжмане сонгова, Ема Стојковић и Јелена Кесић су сценографкиње, а Драгица Лаушевић креирала је костиме.

– Сличан осећај је као када у средњим годинама одете својој старој кући на чај и колаче. С тим, што стицајем околности, у мом случају немам ту могућност, па ми је онда све ово на посебан начин нежно и снажно. Све те ликове памтим из младости... Неке сестре, маме, тетке, тече, тихе симпатије, или безглаве заљубљености. Ово је, заиста, посебан позоришни процес за мене – прича Бојана Стефановић, која се у случају драме „Гордост и предрасуде” огледала и иза сцене, будући да је поред редитеља Ивана Вуковића потписала и превод овог дела.

– То је такође један од разлога због којег ми је ово посебан стваралачки процес. Када ме је Иван Вуковић позвао да преведемо комад, осетила сам се као да сам испунила једну од својих великих, тихих жеља. Целог живота живим уз енглески језик, уз маму која је по професији била преводилац. И често сам за потребе свог посла, дорађивала, да не кажем „поправљала” неке преводе комада на којима сам радила, зато што је превод драмског текста, нешто сасвим другачије од било које друге врсте превођења. С пуно љубави и радости сам ово радила, и надам се да је ово само почетак тог мог пута – каже за „Политику” Бојана Стефановић и објашњава:

– Наша представа „Гордост и предрасуде” заправо је врло специфична драматизација шкотске глумице, драматуршкиње, редитељке и музичарке Изобел Мекартур.  Она је направила фантастичну драматизацију у којој седморо глумаца игра 18 ликова из романа. Разиграно, духовито, делимично ишчашено читање у коме смо се ми сасвим препознали и имали непресушну инспирацију вођени маштовитом редитељском палицом Ивана Вуковића, а уз генијалне сонгове Драшка Аџића.

Ову представу актуелна ауторска екипа у Земуну ради у жанру комичне мелодраме, али ће бити обогаћено и изврсним музичким нумерама.

– Свако од нас тумачи више ликова. Велики изазов и задатак, али невероватна радост и платно за широке потезе. Комад је, иначе, такав да тражи јарке боје и велику слободу и разиграност. Играм три женска и два мушка карактера. Сваки сасвим различит. А на све то имамо и ту фантастичну музичку подлогу, која ће, сигурна сам, бити посебна посластица за све љубитеље мјузикла и доброг музичког позоришта, а свакако уживање за сву публику – додаје глумица.

Радња комада „Гордост и предрасуде” смештена је у време када је добар брак био једини начин да жене осигурају сигурну и удобну будућност... На којим нивоима комуницира представа? О томе како решавају сценску загонетку Џејн Остин, Бојана Стефановић каже:

– Као и сваки добар комад, и овај је узбудљив и важан у сваком времену. Џејн Остин је кроз главну јунакињу, Елизабет Бенет, поставила основе за све даље женске борбе, као и критику свих лоше зацртаних стереотипа. Ауторка нас кроз Лиз учи да жене већ од тог доба захтевају своје равноправно место под сунцем, у коме с пуним правом имају шта да кажу, стреме високим интелектуалним дометима и полажу право на праву љубав у односу, односно у то време: у браку. Иако смо далеко одмакле у том смислу, и даље нас та тема дира, често буде подлога за добре комичне обрте и сцене, али чим смо и даље спремни да се њоме бавимо, значи да је то ипак тема која није до краја ни обрађена, нити разрешена.

Савка, Ема, Хелга и Тијана Јанкулов, Кеси, Пуслица, Тања, Олимпија, Јевдокија... Само је део низа јунакиња које је током каријере „освајала” Бојана Стефановић, глумица Народног позоришта у Београду. Како проналази нит, јединство са хероинама које тумачи? О томе како успева да одржи њихову различитост, одговара:

– Сваку улогу „нападнем” са новим погледом на живот и свет. Јер се и сама кроз године и проток времена мењам. Увек се водим пре свега оним што је написано, и што редитељ и ја желимо да испричамо том конкретном причом. Позориште је зато и дивно, јер једну исту улогу можете кроз године играња да развијате и даље. Тако да је, рецимо, Хелга коју играм, другачија од оне од пре 15 година. Зато се бескрајно радујем да комад „Гордост и предрасуде” играмо што дуже, једва чекам да „откријем” куда ће ме одвести ових нових пет разиграних креација.

Уз Бојану Стефановић, јунаке Џејн Остин тумаче и Љубинка Кларић, Сузана Лукић, Милена Живановић, Тамара Алексић, Борјанка Љумовић и Горан Јевтић, кога ће земунска публика моћи да види и у женском лику.