Предлози за безбеднији саобраћај

Бициклиста сам 64 године и возач Б категорије 44 године, с још важећом возачком дозволом без ограничења. На бицикл без кациге и светлоодбојног прслука не седам. Боље да ме виде него да ме превиде. Исправност бицикла се подразумева.

У Закону о безбедности саобраћаја пише да је за бициклисту дозвољена ширина од један метар од десне ивице коловоза или препреке.

У једносмерним улицама често је дозвољено паркирање, па увек постоји могућност да неко нагло отвори врата а да претходно није погледао у ретровизор или преко левог рамена (пожељније због мртвог угла). И ето несреће ако је бициклиста превидео отварање врата (није крајичком ока осматрао леву унутрашњост паркираних возила). Нормална реакција је да тада бициклиста нагло скреће и ако има среће остаће читав, али с траумом више.

Зато треба размислити о овој марфијевској могућности.

Мишљења сам да у близини школа треба забранити паркирање дуж ивице коловоза због најмлађих школараца јер су они невидљиви или једва видљиви и најчешће непредвидљиви. Угледају познато лице преко пута и ето проблема.

Отворимо добро очи, био је својевремено беџ АМСЈ исписан рубом знака за забрану саобраћаја.

Можда би елементе обуке коју примењује НАВАК – вожња по клизавом, симулација чеоног судара, коришћење мобилних, пушење при вожњи, значај везивања појаса нарочито у градској вожњи... – требало увести у све ауто-школе. А кроз техничко васпитање максимално подизати свест младих о значају безбедног понашања у саобраћају.

Сматрам да би најквалитетнији возачи постајали ако би дозволу стицали обуком у средњој школи. Ето прилике да нам саобраћајни инжењери не одлазе на Запад, а буџет родитеља био би растерећен и не би било стреса при брзинским обукама. Јер, возачка дозвола често значи живот и она не сме бити роба на тржишту.

Не брже од живота.

Радоје П. Богдановић