Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гужва у престоници дуван чварака

Гужва у престоници дуван чварака
Фестивал дуван чварака у Ваљеву (Фото С. Ћирић)

Ваљево - Кад у ваљевском крају кажете „слани, а слатки” сви знају на шта се тај парадокс односи. Град на Колубари већ више од деценију и по, што у октобру, што почетком новембра, окупља најбоље мајсторе обраде свињског меса на посебан начин, на Фестивалу дуван чварака, традиционалној манифестацији са више десетина хиљада посетилаца по којој се Ваљево увелико препознаје на привредно-туристичкој мапи Србије. На платоу испред Центра за културу и на обалама оближње Колубаре овог викенда одржава се 18. Фестивал дуван чварака, у оранијама рекордних 300 учесника сатима се кува свињетина, да би се после цеђења и сољења произвео чувени специјалитет, дуван чварци. Од пре неколико година приређује се овде и Такмичење у справљању ваљевских „шодер” чварака, оних много маснијих. У поређењу са њима влакнасти дуван чварци дођу као дијетални производ. А и једни и други су велики непријатељи холестерола, кажу да онај ко проведе два дана на ваљевској „чваркијади” не би требало у дужем периоду да ради крвну слику, да се не би уплашио...

Током овог „масног” ваљевског викенда укупно око 70 екипа из целе земље надметаће се за титуле најбољих мајстора дуван и шодер чварака. Титуле су важне, али произвођаче више интересују посетиоци и њихови џепови, јер се на ваљевској „чваркијади” сваке године прода на десетине тона чварака. За разлику од претходних манифестација, чини се да су ове године нешто више водили рачуна о платежним могућностима купаца, па цена килограма чувеног „сланог, а слатког” специјалитета није прешла 2.000, а могли су добри да се нађу и за 1.500 динара. Додуше, тако је било на почетку Фестивала, понуда и потражња ће током два дана рећи своје. Извесно је само да ће, по вишегодишњој традицији, излагачко продајни штандови са чварцима до недеље поподне бити „почишћени”. Уз њих, свакако добро прођу и произвођачи и продавци сувомеснатих производа, зимнице, сувенира, меда и пчелињих производа, домаће радиности, све уз неизбежну богату угоститељску понуду коју предводе печени прасићи, јагањци, купус из земљаног лонца и остале гурманске благодети.

Мало је недостајало да због епидемије афричке куге свиња, која је била проглашена у ваљевском крају, Фестивал дуван чварака ове године не буде одржан, али, срећом, епидемија је прошла, ванредна ситуација је укинута, па је Туристичка организација Ваљево, под покровитељством града Ваљева, ипак организовала манифестацију.

Славољуб Славан Батоћанин, ваљевски предузетник, идејни творац и оснивач Фестивала дуван чварака, због чега је и промовисан у незваничног „краља дуван чварака”, пријатно је изненађен чињеницом да су организатори успели да за само две недеље припреме све и окупе рекордан број учесника. Батоћанин подсећа да је ова манифестација по броју посетилаца и осталим обележјима врло високо рангирана у Србији.

– Чварак као производ сврстан је у 50 појмова који идентификују Србију, свакако је постао и један од знакова препознавања Ваљева. Наши људи имају просто харизматичан однос према чварцима, гледају их малтене као насушну храну, неопходну да се преживи - наводи Славан Батоћанин.

Уз најбоље екипе „дуванџија” и „шодераша”, за које су предвиђене новчане и робне награде, биће награђени и најискуснији мајстор чварака, најбољи почетник, најбољи „веслач” оранијаш, чваркољубац, као и најбољи штанд.

Процењује се да ће бити рекордан број посетилаца на колубарском кеју, наводи Дарко Достанић, в.д. директора Туристичке организације Ваљево. Осим из општина Колубарског управног округа, града Ваљева, учесници су стигли из целе Србије, из Врања, Лесковца, Ковина, Кикинде, чак из Бања Луке, навео је он.

– Пријатно смо изненађени, то је доказ да ова манифестација расте из године у годину, што су заслуге Туристичке организације Ваљево, али и целог града Ваљева као покровитеља, свих јавних предузећа, установа, градске управе... Ваљево је права престоница чварака - истакао је Достанић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.