Књига тражи друштво

Од нашег специјалног извештача
Беч – Јуче је у Бечу завршен међународни Сајам књига – BuchWien 08, који је ове године новим концептом (у том смислу многи га означавају као први) показао изразиту намеру да се не само устоличи као још један велики културни догађај у овом граду већ и да, на свој начин, „конкурише” Франкфуртском сајму књига. Церемонија отварања 19. новембра то је и показала: поред званичника који су велики број присутних поздравили у име сајма књига и Удружења издавача и књижара Аустрије, посебно лепе речи о неговању читања, књига и овакве манифестације упутили су министар културе града Беча, републичка министарка културе и образовања, и председник Аустрије др Х. Фишер који је свечано отворио Сајам.

Заједнички именитељ свих говора садржао би се у једној, поетичној поруци да људи без књиге не могу да живе: књига је као човек, она тражи друштво а катастрофа би била када би човек имао само једну књигу. Књигу носиш у џепу, она је саставни део људског бића, она има трајну вредност и она ће опстати и у финансијској кризи.

Посебан акценат стављен је на добродошлицу коју су Бечлије и организатори Сајма књига пожелели колегама из југоисточне Европе: њихови штандови и издавачи који са другима из Европе чине позамашну цифру од 560 излагача, представљају продукцију која богатством језика, стилским иновацијама и темама отвара Европи један други свет. Оно што је за ова четири дана могло импресионирати свакога јесте искрена посвећеност књизи: она се заиста чита – нема малтене човека који и на најкраћој релацији у превозу неће отворити књигу и прочитати бар једну страну – и поштује.

Отварању Сајма књига присуствовао је и амбасадор Републике Србије у Аустрији, Драган Великић, и сам један од врло уважаваних писаца у овој земљи. Штанд Србије био је пребогат књигама, а фотографијама су представљени сами аутори. Неки од њих били су и присутни током протеклих дана: Вида Огњеновић, Светислав Басара, Марија Кнежевић, Срђан Ваљаревић, Радослав Петковић, Драган Великић..., и били представљени читаоцима и на српском штанду и на штанду аустријског издавача из Клагенфурта (Целовец) Лојзеа Визера, власника издавачке куће „WieserVerlag. Лојзе Визер већ годинама преводи и објављује српске писце и писце из региона. Стихове наших песника читао је београдски глумац Иван Босиљчић.

На нашем штанду била су изложена како најновија тако и стара издања: романи, поезија, монографије о манастирима, најновија Српска енциклопедија. Велики број књига на малом простору, а међу њима и дела српских писаца која су преведена углавном на енглески (највише захваљујући београдској издавачкој кући „Дерета”), неколико на немачки (више издања романа „Гец и Мајер” Давида Албахарија, поезија Васка Попе), француски... Ударно место, с правом, заузеле су антологије Српског ПЕН центра које су преведене на енглески: прича, драма, кратких прича, поезије.

Нажалост, овогодишњи велики „адут” српског издаваштва за Европу и сусрете ове врсте прошао је потпуно неупадљиво. Фототипско издање часописа „Зенит. 1921-1926”, капитално издање које и нама и свету прича о великој вредности српског авангардног уметничког покрета који је досегнуо европске размере, а које су уочи Београдског сајма књига ове године објавили Народна библиотека Србије и Институт за књижевност и уметност из Београда и СКД „Просвјета” из Загреба, представљено је делимично, и врло скромно: изузетном монографијом Видосаве Голубовић и Ирине Суботић која прати репринт „Зенита” али која није издвојена ни на видно место нити пропраћена (што би и дизајнерски издвојило наш штанд) више него привлачним плакатима „Зенита”, штампаним уз фототипију.

На сајму је посебно уприличено сећање на Златка Красног, познатог песника, есејисте и преводиоца који је недавно изненада преминуо, а чији је избор песама под називом „И у сну тоне дан” баш за сајам књига у Бечу објавио Лојзе Визер. Визер, коме је изашла књига на управо завршеној Смедеревској песничке јесени, сазнавши за смрт Красног успео је да своје дугогодишње пријатељство са нашим песником „запечати” тужним кратким предговором Златковој књизи на немачком, и прикључио му и писмо Петера Хандкеа које је овај славни писац упутио смедеревском песничком фестивалу. Хандке је, о чему је „Политика” писала, предложио да главна награда убудуће носи име Златка Красног. Књига Златка Красног са уводним речима Визера и Хандкеа је заиста ретко леп гест издавача.

Иначе, сазнали смо да ће Лојзе Визер идуће године на немачком објавити романе Владислава Бајца „Хамам Балканија” и Марије Кнежевић „Екатерини” и књигу Богдана Богдановића „О Платону, граду и роману”.

Традиционална посвећеност Бечлија књизи показује се и у томе да је новембар месец у којем је књига главна тема. На низу места, и у угледним културним институцијама овог града, заказан је низ сусрета писаца са читаоцима, а посебна пажња посвећена је и дечјој књижевности која је и на сајму имала своје место.

Бечки сајам књига од ове године има амбицију да прерасте у највећи и најважнији сајам у Аустрији и у средњој Европи. Томе ће, нема сумње, допринети и једна од најугледнијих књижевних награда – BankAustriaLiteraris – EasternandSoutheasternEuropeanLiteratureAward, коју од 2005. године додељује Банка Аустрија, чланица Уникредит групе (Unicredit), KulturKontaktAustria, невладина организација за промоцију писаца из југоисточне Европе, и „Визер ферлаг”. Овај књижевни пројекат има за циљ да представи књижевност средње и источне Европе (око 16 земаља) која у овом тренутку доживљава бум. На челу жирија налази се Јиржи Груша, председник међународног ПЕН центра; додељује се прва, друга и трећа награда чијим ће се добитницима објавити књиге на немачком језику и тако их први пут представити широком читалачком кругу са немачког говорног подручја. Ове године, другу награду добио је српски писац Срђан Ваљаревић за роман „Комо”, коме је признање уручено на свечаности у најстаријем бечком биоскопу Метро кино.