Одбрана динара узалудан посао

Српска валута је од краја септембра ослабила према евру за 13 одсто, а према америчком долару чак за 24 процента. Повлачење девизне штедње грађана из банака, пад прилива страног капитала по основу кредита и инвестиција, раст премије ризика и висока тражња у односу на понуду девиза, како је јуче навео Бранко Хинић, генерални директор Сектора НБС за економске анализе и истраживања, узроци су слабљења домаће валуте.

Релативно брзи пад вредности динара настао је у периоду када је промет на међубанкарском девизном тржишту био изузетно низак и није прелазио 60 милиона евра.То је неупоредиво, како је Хинић казао на скупубанкара и економиста у НБС, сауобичајенимпросеком од 200 милиона.

–НБС је у октобру и новембру продала 471 милион евра да би повећала ликвидност. Али, девизне резерве, иако солидне, не могу да покрију сва недостајућа девизна средства – нагласио је Хинић. – Недостатак евра на тржишту се неминовно прелива на повећање курса.

Основни циљ централне банке једа обезбеди стабилност курса, односно да спречи превелике осцилације. Народна банка, међутим, како је рекао Хинић, не може да определи кретање курса које је резултат економских фактора, а они нису у рукама НБС.

Због негативног искуства из прошлости, било је очекивано да ће грађани, како је рекао економиста Стојан Стаменковић, плашећи се последица светске финансијске кризе, подизати девизне улоге и додаода је из банака повучена штедња у вредности од око милијарду евра. Светска криза у Србији ће се, указао је, највише одразити на привреду, пре свега на смањење извоза због недостатка инвестиција из иностранства и немогућности добијања нових позајмица.

Економској ситуацији у Србији више би погодовало да се девизни курс слободно формира, уместо што на њега НБС утиче продајом девизних резерви, оценио је професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић.

– Курс је огледало кретања у укупној економији – додао је Ђукић, по коме не треба превише потенцирати садашње кретање курса, јер је то тренутни однос понуде и тражње. На дужи рок ће утицати фундаментални фактори, као што су спровођење усаглашеног програма са ММФ-ом, по коме треба да се сузбије јавна потрошња, као кључно жариште инфлације – нагласио је Ђукић.

Народна банка је принуђена да интервенише због малог промета и прекомерне осцилације, а поготово у време светске економске кризе, јер се инвеститори повлаче, а предузећа која су се задужила морају да купују девизе, објашњава Ђукић за наш лист разлоге због којих НБС, хтела не хтела, брани курс. Из тога следи да су суштински разлози за одбрану динара битни, а не да су психолошке природе.

Слаб динар најмање погодује грађанима који су се задужили, мада ће им наруку ићи смањење еурибора . Увозници ће јачи евро превалити на цене, а што је најгоре, како каже овај економиста, када ојача динар, не коригују их, односно не смањују цене. Извозници, пак, чим скочи евро могу да остваре већи динарски прилив продајући девизе на тржишту. Али, и њима се враћа бумеранг, закључује Ђукић, у виду растуће инфлације.

То што централна банка интервенише на међубанкарском девизном тржишту не значи да се курс не формира слободно, сматра Вук Ђоковић, директор Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС). Према његовим речима, лако је посматрати са стране, предвиђати и критиковати одбрану динара.

– НБС не спречава раст курса евра. Ако евро расте, онда се тај тренд интервенцијама не зауставља. Спречавају се само превелике дневне осцилације. То је Народна банка показала и прошлог четвртка, када је средњи курс вредео 88,7 динара за евро. Није тешко схватити зашто је лоше да једног дана евро вреди 105, а другог 85 динара. У том случају би економска свакодневица изгледала као лутрија – сматра Ђоковић и додаје да је одбрана националне валуте скупо, али једино решење.

То што је у последња два месеца потрошено 471 милион евра на чување динара не значи да су девизне резерве смањене за скоро 500 милиона евра, истиче Ђоковић. Јер, у међувремену је било и прилива.

Б. Думић

-----------------------------------------------------------

Евро данас 88,5 динара

Народна банка Србије је јуче интервенисала са 30 милиона евра да би спречила претерану промену курса динара, а српска валута данас ће ослабити за 0,8 одсто и пасти на најнижи ниво ове године.

Средњи курс Народне банке Србије ће данас бити 88,5динара за евро, што значи да ће за евро бити потребно 0,73 паре више него јуче, када је евро вредео 87,77динара.

Динар је првог дана ове седмице ојачао за 0,58 одсто према евру након вишедневног слабљења. Бета