Контрола над плимама судбине

Са одличним филмом је започео овогодишњи јубиларни 30. Фестивал ауторског филма – са „Суседном собом” Педра Алмодовара у којем главне улоге играју Тилда Свинтон и Џулијан Мур, а не зна се која је боља.

Та дирљива, емоционално достојанствена, глумачки маестрална, редитељски готово савршена нова Алмодоварова филмска прича о две блиске пријатељице из младости – романописцу (Ингрид) и познатој ратној репортерки (Марта), које су некада радиле у истом часопису – наводи гледаоца на размишљање не само о сопственој смртности, о праву људског бића на достојанствени вечни одлазак, већ и о пријатељству, начину живота који често подразумева жртвовање породице и породичних односа зарад испуњења сопствене суштине и сличног. Гледалац је овим филмом наведен и на помисао да је и сам Алмодовар у фази размишљања о сопственој смртности. Али, упркос тешкој теми – борби једне жене са неизлечивим канцером и борби друге да буде уз њу до краја и постане сведок законом иначе забрањене еутаназије – Алмодоваров филм не оптерећује гледаоца тежином туге, већ готово узвишено плени топлином и лепотом, тим нежним а интензивним „алмодоваровским” колоритом и занимљивим и паметним дијалозима. Алмодовар је са „Суседном собом” освојио „Златног лава” на 81. Венецијанском фестивалу и не треба га пропустити.

Међу филмским посластицама на 30. ФАФ-у је филм „Емилија Перез” француског редитеља Жака Одијара. двоструко награђени на овогодишњем Канском фестивалу. Освојио је Велику награду жирија (Jury Prize) за филм, као и награду за најбољу женску ролу која је припала ансамблу глумица у саставу: Адријана Паз, Зое Салдана, Селена Гомес и Карла Софија Гаскон. Одијар се сада окренуо филмском мјузиклу или тачније: друштвено-политичком, музичком нарко-картел трилеру чија се радња догађа у Мексику (иако тамо није сниман). Мексичком тужиоцу Рити вођа картела Манитас нуди превелику суму новца како би му помогао да се повуче из свог „посла” и живи онако како је одувек сањао – да буде жена. Операција пола је успела и Манитас се претвара у Емилију Перез, сели се у Швајцарску, а Рита преузима обавезу да тамо настани и његову супругу и двоје деце са којима је Емилија остала блиско повезана. Прича има и наставак у виду повратка у Мексико и оснивања огромне невладине организације за помоћ жртвама картеловских убистава, а Одијар уз песму и изванредно кореографисану игру, и уз своје глумце, међу којима је и америчка глумачка и певачка звезда Селена Гомес, чини разне обрте водећи зачаране гледаоце кроз овај мексички трансродни „рингишпил”.

Пред  гледаоцима ће се наћи и у Кану Гран-пријем награђени индијски филм „Све што замишљамо као светлост” редитељке Пајал Кападије која је створила уникатно и аутентично, хумано и нежно ауторско дело за дуже памћење. Ово је прича о три медицинске сестре у огромном, увек узбурканом и монсунским кишама заливеном бучном многољудном граду (Мумбај), од којих једна представља фиксну тачку стабилности, друга слободоумне ударце против система, а трећа је симбол оних што имају мало контроле над плимама судбине. Филм који се често ближи документарном обилује физичким текстурама, попут косе или тканине, и емоционалним текстурама, јер жене доносе одлуке у свету који би у великој мери више волео да оне то не чине. У Индији род није једини недостатак привилегија који човек може имати. Постоје и друге ствари које коче, попут касти или различитих религијских припадности и ове се жене с тим носе онако како знају и осећају. И онако како се често мора.

Међу филмовима на 30. ФАФ-у који не би требало пропустити су и „Прича о Едварду Лимонову“ руског редитеља Кирила Серебреникова, „Болне истине” Мајка Лија, „Велико путовање” Мигела Гомеса (награда за најбољу режију у Кану), „Семе свете смокве” иранског редитеља Мухамеда Расулофа (Специјална награда у Кану) и шармантни и неодољиви филм „Потребе једне путнице” јужнокорејског ветерана Хонга Сангсуа са Изабел Ипер у главној улози. Љубитељи сировог и суровог филма ће у програмској целини „Сирово” пронаћи овогодишњег победника фестивала у Сан Себастијану, остварење „Поподневна самоћа” каталонског документаристе Алберта Сера, као и најновији филм култног канадског аутора Дејвида Кроненберга „Покров”...