Нека буде више филантропа

Реч филантроп је грчког порекла и значи човекољубац, онај који воли људе или онај који људима чини добра дела. То је, наравно, скопчано с финансијама, па су филантропи, ако имају тај осећај, углавном били богати људи: породица Ротшилд у Америци, Илон Маск и Бил Гејтс – најбогатији људи света, многи богати Американци који су подигли славне универзитете Харвард, Јејл, Кембриџ, Стенфорд, Колумбију... Код нас је филантропија доминирала у 19. и почетком 20. века. Велики филантропи били су Капетан Миша Анастасијевић, Сима Андрејевић Игуманов, Персида Миленковић, Никола Спасић и најпознатији међу њима – Илија Милосављевић Коларац. Била су то времена појачане емпатије према људима, па је и број филантропа био значајан.

Али, дошла су нека друга времена. Из медија сазнајемо да ова мала земља, која нема ни седам милиона становника, има око 60.000 милионера. Верујем, у еврима. Ништа необично: људи раде, па зараде. Али је необично да се скоро нико не сети да од тих силних милиона приложи и неки динар за напредак српског народа, као што је то урадио Коларац са својом задужбином, Игуманов са својом палатом, Персида Миленковић са црквом на Сењаку, Никола Спасић с блоком сјајних зграда у Кнез Михаиловој.

Ипак, неко је спасао част несуђеним филантропима: Миодраг Костић, велики српски привредник, оснивач „МК групе” и родоначелник савременог српског бизниса, који се пружио далеко преко граница Србије. Још док није знао да болује од тешке болести, Миодраг Костић је српском народу завештао „Палату науке” – велелепно здање на углу Таковске и Краља Милана, зграду некада моћне Југобанке. Пре неколико дана застао сам с великим страхопоштовањем пред овим здањем. Скинуте су скеле, па је блеснуло у пуном сјају. Горе су велика слова „Задужбина Миодрага Костића”, а доле – „Палата науке”. Права донација великог човека. Вредност те донације је око 25 милиона евра, а за такву задужбину, без преседана у нашем поратном периоду, скидамо капу пред јединственим филантропом и српским доброчинитељем.

Ко зна, можда ће тај чин великог и непоновљивог бизнисмена Костића постати заразан. Али против ове заразе нећемо морати да тражимо вакцину.

Професор Никола Рацков