За унапређење високог образовања

Супротстављена мишљења о потреби унапређења високог образовања у Србији, само на први поглед, сведоче да су у праву и руководство Универзитета у Београду и председник републике и Влада Србије. Покренуто је, коначно, једно од кључних питања, не само због чланства Србије у Европској унији (ЕУ), већ и због конкурентности у свету.

Потпуно је разумљива журба председника Србије, господина Александра Вучића, а затим и Владе Србије, да се што пре спроведу промене у области високог образовања које ће имати изузетан утицај на наш бржи развој у будућности.

Такође, неопходно је уважити и дубоку забринутост Универзитета у Београду, који се поноси традицијом дужом од два века, захтевајући да се пре било каквих измена Закона о високом образовању спроведе најшира стручна и јавна расправа, како би се избегле далекосежне негативне последице по домаће високошколске установе, али и друштво у целини.

Србија у овој области, бар у протеклих пола века, има богата позитивна и негативна искуства, па не треба журити. Ако очекујемо чланство Србије у ЕУ до 2030. године, јавна расправа може да траје и неколико месеци. Промене ће допринети да се наши универзитети не поносе само традицијом већ и савременим програмима образовања.

Први корак у процесу унапређења високог образовања, као и укупног развоја, треба да покрене Влада Србије у складу с иновираном Стратегијом развоја Републике Србије, с јасно идентификованим циљевима (укључујући високо образовање), природним ресурсима, постојећим и неопходним људским капацитетима, утврђеним носиоцима задатака и начинима преиспитивања реализације, роковима и препорукама за даља унапређења.

Пласман наших производа и услуга на „јединственом тржишту ЕУ” (и у свету) захтева поштовање правила (стандарда), укључујући низ елемената конкурентности. Институције високог образовања нуде своје „производе и услуге” кључне за развој привреде и друштва у свакој земљи. У Саопштењу Комисије ЕУ о политици проширења ЕУ за 2024. годину наводи се да је Економска интеграција Србије са ЕУ снажна и да је ЕУ главни трговински партнер Србије, тако да је у 2023. години трговина с ЕУ чинила 59,7 одсто укупне трговине Србије. На сличном нивоу треба очекивати и размену образованих људи који владају и светским језицима.

Постојећи „државни” факултети, или нови, које ће Влада Србије оснивати у складу са Стратегијом развоја Србије, морају бити усмерени на потребе нашег развоја и квалитет високо образованих дипломираних студената. Битну улогу у овом процесу треба да обавља Национално акредитационо тело за акредитацију програма високог образовања и Инспекција надлежног министарства, како би се изједначио статус свих образовних установа (државних, приватних, иностраних). Држави су неопходна знања – а не до дипломе које нико не цени.

Основну бригу државе треба усмерити на студенте и квалитет студија. Сваки студент треба да има обезбеђену стипендију (школарину) од државе уколико задовољи прописане услове конкурса за изабрани факултет. Влада Србије, у зависности од технологије образовања на факултетима за поједине области (друштвени, инжењерски, медицински...), треба да прописује висину стипендија, а не плате наставника. Треба имати у виду да универзитети и факултети имају могућност, зависно од њихове способности и компетентности, да остварују приходе не само од школарина, већ и учешћем у реализацији низа националних и међународних пројеката и послова за различите наручиоце. Плате наставника треба да буду брига факултета. Сигурне плате наставника (професора) које обезбеђује држава увек ће бити мале. Једино ће зарађене плате на факултетима бити задовољавајуће. Кључна обавеза државе је да за „државне” факултете обезбеди неопходну инфраструктуру и њено одржавање.

На овај начин се, бар делимично, уводе тржишни принципи и јача аутономија универзитета, чиме се спречавају конфликти с државом. Ове ставове подржава и поменуто Саопштење Комисије ЕУ: „Србија је на добром нивоу припремљености и остварила је известан напредак у развоју функционалне тржишне привреде... Квалитет и релевантност образовања и обуке не испуњавају у потпуности потребе тржишта рада... Неопходно је обезбедити да политике и институционални оквир за обезбеђивање квалитета у високом образовању у потпуности буду у складу с препорукама Европске асоцијације за обезбеђивање квалитета у високом образовању.”

Наравно да све детаље и институционални оквир у циљу унапређења високог образовања не прописује ЕУ, већ они зависе од наших искустава, креативности и усвојене Стратегије развоја Србије у будућности. Свакако да је покретање јавне расправе о овим питањима прави пут за изналажење најбољих решења.

Др Ратко Узуновић,
дипл. инж. машинства, научни саветник, Београд