Опера „Ђани Скики“ у СНП-у

Комична опере у једном чину „Ђани Скики“ италијанског композитора Ђакома Пучинија биће премијерно изведена вечерас од 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта у Новом Саду, репризно 12. и 14. децембра. Инспирацију за либрето Ђовакино Форцано пронашао је у Дантеовом „Паклу“. Диригент је Стефан Зекић, сценографију је радила Мина Миладиновић, а костиме Сенка Раносављевић. Дизајнер светла је Марко Радановић, док је сценски покрет потписао Борис Ерцеговић.

-Ово није само комедија о наследству, већ студија људске  природе када је суочена са питањем моћи и припадности. Фирентинска породична кућа постаје арена сукоба између традиције и иновације, између „правих“ и „оних других“. Скики, долазећи са маргина, показује како се правила игре мењају када се у рукама маргинализованих нађе контрола. У свету лицемерја и лажних осећања, он постаје јунак из сенке, онај који користи памет, а не привилегију, да победи, каже Александар Николић.

Опера „Ђани Скики“ последњи је део Пучинијевог „Триптиха“ који чине „Плашт“ и „Сестра Анђелика. Праизведба опере изведена је 1918. године у Метрополитен опери у Њујорку, а прво извођење у Србији било је 16. јун 1934. године у Народном позоришту у Београду.  Прво извођење у СНП-у реализовано је 13. децембра 1979. године.

У бројној екипи оперских певача која наступа у опери „Ђани Скики“ у Новом Саду су: Небојша Бабић, Вук Зекић,  Дарија Олајош Чизмић, Маја Андрић, Мартина Кољеншић,  Стеван Каранац, Душан Дакић, Андриана Петровски,  Никола Баста, Владимир Зорјан,  Горан Крнета, Стефан Павловић, Лука Јозић, Жељка Здјелар,  Давид Вјештица...  

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама СНП-а. Фреске у сценографији су директни цитати фресака из чувеног комплекса катедрале у Пизи „Тријумф смрти“ и „Страшни суд“ сликара Франческа Траинија и Бонамика Буфалмака. Уметници и фреске су савременици историјских ди Донатијевих и Ђанија Скикија. Као цитат коришћени су и детаљи слике „Алегорија човековог избора између врлине и греха“ Франса Фанкена, као и позноготички „Плес смрти“ из катедрале у Либеку сликара Берна Ноткеа.