Баштенска хризантема

Пикиране биљчице расту споро док се не ужиле. Али чим добију трећи или четврти листић почињу све брже да се развијају, па их треба или поново на нешто веће растојање пикирати (на пример бегоније, глоксиније, калцеоларије, примуле и цинерарије), или сваку биљчицу посебно посадити у саксијицу.
Многи греше што за овако малу биљку узимају превелику саксију. Због тога се земља која није надохват ситним жилицама од сувишне влаге поквари, укисне, па онда цела биљка пропадне. За прво пресађивање треба узети најмање саксије за цвеће, чији горњи отвор треба да има у пречнику шест или седам сантиметара. Приликом каснијег пресађивања узимају се према потреби све веће саксије. Биљку треба извадити са кореном и груменом земље, и то тако што се она поткопа прстом или ракљастим штапићем и онда подигне. У припремљену саксијицу стави се на дно, над рупицом, цреп од ломљених саксија, а затим, отприлике до једне трећине саксије, стави се земља, према величини расада.

Биљка се поставља тако да јој жилице буду у што погоднијем положају, па се око њих сипа растресита и умерено влажна земља. Саксијицу чешће продрмати да би се земља између жилица и око њих што боље слегла и, најзад, земљу прстима око самог струка биљке добро притиснути.

Не може се тачно рећи кад треба биљку пресадити у већу саксију. За сваку биљку појединачно то се може лако утврдити, ако се прегледа да ли су јој жилице кроз земљу прорасле. Оваква биљка пресађује се заједно са груменом земље. После пресађивања биљку добро залити да вода процури кроз рупицу на дну саксије. Кад се на површини земље ухвати покорица, треба је чешће зашиљеним дрветом сасвим плитко прекопати.

Тако одгајене биљке треба још неколико пута пресадити. Биљке које се жбунасто развијају, као минђушице, мушкатле, петуније и друге, потребно је пинцирати, тј. откинути вршак младе биљке да би се присилили остали највиши пупови на живље терање изданака. Вршак се не сме откинути младој палми, фикусу, цинерарији и сличном биљу које се не разграњава.

Јесења баштенска дендрантема хризантема, у зависности од врсте и начина на који се гаји, у висину расте 30-80 цм, а у ширину 30-50 цм. Њен корен је јако развијен, стабљике су усправне, док су листови јајастог облика, расцепљени. Гаје се многобројне баштенске врсте дендрантеме које се разликују углавном по висини и изгледу цвета. Има једноставних, полупуних и пуних цветова разних боја и облика. Декоративна вредност ове трајнице је у томе што цвета у јесен. Годи јој положај на сунчаном месту; приликом избора станишта мора да се води рачуна да ће приликом цветања, у јесен, већ бити више сенке, значи место треба да је осунчано и у октобру. Захтева редовно, али не и преобилно, заливање. Период цветања: септембар, октобар.