Падамо у транс са публиком

У каријери дугој три деценије, загребачки рок певач Јура Стублић је са групом "Филм" потписао неке од најпопуларнијих композиција југословенског рока из осамдесетих година прошлог века. "Замисли живот у ритму музике за плес", "Сјећам се првог пољупца" и многи други хитови из плодне каријере овог музичара и даље имају бројне поклонике у Београду и у нашој земљи. То је један од разлога због кога ће Јура са својом групом одржати концерт у великој сали Студентског културног центра у петак, што је био главни повод за разговор са њим за наш лист. Рођени Сарајлија, чија се каријера везује за главни град Хрватске, љубазно се одазвао позиву.

Ваш летошњи концерт у КСТ-у наишао је на позитивну перцепцију у штампи и код публике. Који је повод за предстојећи концерт у СКЦ-у?

– Нисмо одавно свирали у СКЦ-у. Летос смо свирали у башти КСТ-а, и то је био лудачки добар концерт, на коме је публика била сјајна, а и момцима из бенда се све веома допало. Пошто смо тада свирали на отвореном желимо да проверимо како функционишемо и у затвореним просторијама, и не сумњам да ће бити још боље него претходног пута.

Већ неко време наступате са новом поставом. Реците нам нешто о људима из бенда?

– Они су двадесетогодишњаци, свирам са њима доста дуго, скоро осам година. Ко је био летос на концерту, био је у прилици да види како и шта радимо. Наш систем рада је врло једноставан: настојимо већ у првој песми да паднемо у транс заједно са публиком и онда се све даље развија само од себе. Свирамо за плес и певање, најлепше нам је кад сви заједно певамо.

– Петнаест година траје и Ваша дискографска пауза током које нисте објавили нове песме. Има ли неких новости на том плану?

– Веома инсистирам на квалитету. Волео бих да направим најбољу поп-рок плочу која је икад снимљена код нас, за све испод тога нисам претерано заинтересован. За такав подухват потребно је направити финансијску конструкцију пошто ће за снимање те плоче бити потрошено преко хиљаду сати рада у студију. Осим тога, треба платити и продуцента, тон-мајсторе и маркетинг, тако да нећу ништа снимати док не нађем средства.

Имате ли написаних песама?

– Нормално, ја сам за све ово време паузе наставио да пишем песме и доста их се већ накупило. Многе од њих вероватно никад нећу издати јер су направљене за нека времена која су прошла, али има и оних које као да су писане за данас. У компоновању ће ми доста помоћи мали студио који сам недавно направио код куће. Захваљујући њему бићу у прилици да не морам да гледам на сат и да радим док ми не буде добро.

Можете ли да издвојите омиљену песму из вашег опуса?

– Стварно то не бих могао да урадим. Свака песма је специфична на свој начин. Оно што бих могао да кажем јесте то да сваки пут када бих написао песму за коју сам осећао да је права ствар, знао бих то одмах. То је, на пример, био случај с нумером "Пјевајмо до зоре".

Како са временске дистанце од 15 година гледате на Вашу песму "Е, мој друже београдски" и због чега је не изводите на концертима по Србији?

– Не изводим је из разумљивих разлога и сви они који долазе на моје концерте само због те песме не морају долазити јер је ја нећу свирати. Једно време је нисам свирао ни по Хрватској, јер ми је страшно била тешка за извођење, и по правилу бих заплакао. Једноставно, нисам могао.

Волео бих да је ту песму направио неко други, и ја бих је са задовољством слушао. То је антиратна песма која говори о стварима које су се догађале у Хрватској у то доба. Ја сам као песник врло осетљива особа, а зна се да теме бирају песнике, а не обрнуто. Врло сам тешко доживљавао све што се догађало тада.

Да ли сте у контакту са Дарком Рундеком и Џонијем Штулићем, вашим сарадницима са почетка каријере?

– Са Рундеком се повремено видим када дође у Загреб. Са Џонијем немам никакав контакт. Човек се једноставно повукао и не жели да му ико смета. Ја поштујем његову одлуку јер, да је другачије, он би био овде са нама.

А с ким се дружите од музичара са београдске сцене?

– Отићи ћу на концерт "Дисциплине кичме" у Загребу да се видим с Којом. Са Бајагом сам се увек одлично слагао, чак и у најтежим временима нисмо прекидали однос. Волео бих да се видим и са Срђаном Шапером и Небојшом Крстићем из "Идола". Осим њих, и многа друга пријатељства ме везују за Београд.

Чиме се Јура Стублић бави у слободно време?

– Не излазим превише, јер немам времена. "Сурфујем" по Интернету, "сурф" је мој омиљени спорт. Највише ме занима технологија, посебно уређаји за снимање и обраду звука. Настојим да набавим што квалитетнију опрему, а да при том не банкротирам. Доста времена посвећујем раду Николе Тесле, фасцинирају ме мале направе са пуно дугмића, казаљки и лампица које се пале и гасе. Понекад возим бицикл, али пошто ускоро почиње зима углавном проводим време за компјутером.