Калеидоскоп хитова класичне музике

Ако сте волели Монсерат Кабаље волећете и Тамару Рађеновић, оперску уметницу чији глас је у пуној снази. Вокалну технику стицала од ове диве светског реномеа, као и на престижној Краљевској академији у Лондону. Дуплим, спектакуларним гала концертом „Новогодишња чаролија“ Тамара Рађеновић сопран, представиће се београдској публици овог викенда: у суботу, 28. децембра и вече касније од 20 сати у Коларчевој задужбини. Њени сусрети са овдашњим поклоницима уметности већ су постали традиција и Београд је, ево дочекује већ трећу годину за редом у унапред распродатој сали. Тамара Рађеновић уједно, сазнајемо, спрема свој велики лондонски деби у фебруару 2025. када ће наступити у чувеном Кадоган холу.  

Како доживљавате овако конципиране наступе? Шта ће београдска публика добити на овом гала концерту?

Као што и име концерта „Новогодишња чаролија“ каже потрудили смо се сви да публику која дође на концерте одведемо у неки дивни свет уметности и да им: нахранимо душу и дамо енергију. Концерт је конципиран као калеидоскоп ванвременских  хитова класичне музике, преко познатих дела филмске музике, а спремили смо и занимљиве бисеве. Публику очекује топла добродошлица најакустичније дворане на нашим просторима која ће бити наменски окићена, а наша продукција увек иде корак напред са визуелним сценским ефектима. На сцени ће бити око 80 извођача, симфонијски оркестар  „Belgrade classsic“, хор „Бели анђео“ и ове године имам специјалног госта првака опере Српског народног позоришта, баритона Васу Стајкића.

Које од најављених арија, нумера  сматрате својом „шољом чаја“? Многе су емоционално захтевне, како се борите са јаким осећањима?

Први део концерта управо је намењен публици која је поклоник оперске уметности и извешћу четири арије и два дуета. Срећна сам да ћу певати са Васом Стајкићем са којим сам имала сарадњу на спректакуларном отварању фестивала „Барски љетопис“. Овога пута ћу извести веселе арије у складу са новогодињом атмосфером и то ће бити Бизеова  „Хабанера“ коју једноставно морам да изведем јер она на неким мојим каналима има милионске прегледе. Извешчу Пучинијеву арију „О, мој драги оче“, затим  Фаустову „Песму драгиља“ и неизбежне „Моје усне“. На прошлогодишњем концерту сам извела једну од најзахтевнијих сопранских арија „Чедна дива“ и генерално тај тип арија је нешто што ми је омиљено и где сам на свом терену.

Међутим, волим и брже покретљивије арије ,управо као што је „Песма драгуља“, „Увек слободна“ из опере „Травијата“.

Опера открива дух времена, поклонике уметности води у други свет. Зашто је људи и даље воле?

Оперска уметност представља најсофистициранији и најкомплекснији музички израз и увек ће имати своју публику . Моја мисија, као и свих нас који се баве овом уметношћу  јесте да се сачува за неке будуће генерације и прибижи млађој публици, што заиста није лако.

По чему се ова музичко-сценска форма данас разликује од прошлих времена будући да сте донели футуристички искорак у презентовању оперске уметности и у дигиталном свету?

Управо на ову тему ћу ускору у Лондону имати, да тако кажем дебату , са директором Краљевске опере која ће бити одржана у Оксфор & Кембриџ центру. Дефинитивно опера мора да се прилагођава новим трендовима и то је једини начин да опстане. На том скупу бићу представница нове генерације класичних певача који поред оперских  арија изводе и cross classic дела, нешто што ради Бочели. После дужег боравка у Лондону ослушкујући трендове заједно са мојим тимом схватили смо да морам да изађем из затовреног театра на ширу сцену и проширим свој опус. Одлучили смо да изводимо широј публици познатије песме у обради за симфонијски оркестар, филмску музику и  тако популаризујемо, истовремено и класичну музику. Кроз визуелизацију и спотове успели смо да привучемо млађу публику. Резултат свега управо је како сте казали искорак у дигиталин свет и милионски прегледи на мрежема.

 Имате динамичан професионални живот. Највећи изазов за оперске  уметнике јесте проналажење равнотеже између професионалног и приватног живота. Како постижете тај баланс?

У овом тренутку определила сам се за концертну каријеру . Не видим себе у овој фази живота да идем од театра до театра и да ми тако пролази живот. Мени је јако важна моја породица и трудим се да се често виђамо и дружимо. Они су моја велика подршка, подржали су ме да радим оно што волим и што ме уметнички инспирише…, И то је значајан фактор да неко верује у вас и да хоће да вам да ветар у леђа док стасавате као уметник.

Колико је тешко изградити каријеру сопрана? Шта вас  је определило да одаберете овај уметнички, музички израз?

Уметничку каријеру јако је тешко изградити и то добро знају сви који истрајавају на овом пољу. Сви имају различит пут и данашње каријере се разликују од, рецимо, каријера оперксих дива које су имале јасан пут. На почетку мојих студија у Лондону мислила сам да ће моја каријера ићи тако што ћу после студија отићи у оперски студио у Краљевску опери. Имали смо много продукција у Бритен театру где сам имала главне улоге, а јако млада сам дебитовала и у Пучинијевим „Боемима“ на Сицилији. Можда би се то и догодило и можда би мој пут ишао тако,  да није било пандемије која је зауставила све на две године. У том моменту сам схватила да морам да урадим нешто другачије и тако је почела моја електронска презентација кроз спотове и мој канал сада има готово 13 милиона прегледа што је за класичног уметника заиста велики број. Тако су почели моји солистички концерти који су увек комбинација класике, као што иначе сада раде оперски певачи То је публика имала прилике да чује у „Сава центру“ када је чувени тенор Јонас Кауфман недавно на отварању Бемуса извео на свом концерту пар арија, а остало су биле песме и филмска музика...На крају и моја менторка, моја најдража Монсерат била је позната управо по дуету са Фреди Меркуријем…

Већ годинама живите и радите у Лондону, али и у Будви и Подгорици, где сте одрасли, као и родном Београду. Каква је то симбиоза?

Рођена у Београду где сам живела до поласка у основну школу.

Међутим, као да никада нисам напуштала Београд и увек му се радо враћам . Затим сам живела у Подгорици, Љубљани, а најдуже живим у Лондону. Све више се везујем за овај град и у фебруару 2025. године имам свој велики деби у Кадоган холу који је угостио многе светске уметнике . Имам малу трему, али се студиозно припремам . На сцени ће са мном наступити Роберт Лакатош, светски познати виолиниста из Србије који ће бити мој гост. Пратиће нас симфонијски оркестар „Орион“ а дириговаће Тоби Персер који је шеф диригент на мом лондонском конзерваторијуму. Поред тог концерта у Лондону имам уговорен  серијал концерата у Бехштајн холу, што ме такође јако радује.