Проблеми у вези са цитирањем научних радова

Радови Алберта Ајнштајна су за време његовог живота цитирани 1.564 пута, а за само за један рад који је рецензирало 60 кардиолога сваки од њих је добио по 15.600 цитата. Ови подаци указују на слабост цитатометрије.

Наш научник, који спада у групу високоцитираних научника, тј. у један одсто најцитиранијих научника света, један је од тих 60 рецензената. Цитираност се приређује на Институту за научно информисање (ИСИ) у огранку Clarivate. На листи је 2.507 Американаца, 1.405 Кинеза, 563 Енглеза, 323 Немаца... Постоји 6.636 високоцитираних истраживача који раде у 1.200 установа из 59 држава. У европском часопису „European Heart Journal” о упутству за третирање високог крвног притиска чланак је написало 28 аутора, а рукопис су пре публиковања прочитали рецензенти. Рецензент добије рукопис, прочита га, евентуално стави примедбу или га прихвати без измене. Сваки аутор и рецензент добио је 15.600 цитата након што је рад објављен и цитиран од разних аутора. Реч је о смицалици проблематичних чланова руководства европског кардиолошког друштва (ЕСЦ), којима је циљ да се лако домогну ауторства и касније огромног броја цитата. Ти сналажљиви руководиоци, међу којима је и један наш кардиолог, нашли су и начин да се из Радних група ЕСЦ предлажу функционери ЕСЦ, а у радне групе се предлажеш сам. Таква сналажљивост је поражавајући пример за научнике и подмладак. Нажалост, у свету науке постоји још десетак сличних схема из других области.

Остаје да се сва открића високоцитираних стручњака сагледају, јер број цитата често мало казује. Постоје две врсте научника, како је то својим младим сарадницима духовито казивао „отац биохемијске фармакологије” Ервин Ердеш – једни откривају, а други мере и премеравају познато. Није овде реч само о биомедицинским истраживачима, него и другим, укључујући математику, хемију и друштвене науке. Пре изношења у јавност података с разноразних шангајских и других листа најцитиранијих научника света, потребно је сагледати шта нам се тиме нуди. Предлог упућен ИСИ (Biomolecules & Biomedicine 2024; 24, 434) да се број цитата чланка подели с бројем аутора и помоћних аутора, не одговара креаторима цитатометрије; изгледа да јавност воли велике бројеве, али и високоцитирани аутори.

Остаје да и наши стручњаци процене научни допринос српских мегацитираних особа да сазнамо шта је научник својим истраживањима постигао; број цитата је очигледно несигурна мера којом радо „машу” научници, а јавност не зна шта ти бројеви значе. Нажалост, ни САНУ и БУ не филтрирају цитатометрију.

Ајнштајн је примио Нобелову награду уз веома оскудну цитираност. Зато је нејасан научни допринос већине поменутих 6.636 високоцитираних научника. Неки од њих су можда дали огроман научни допринос – о таквима води бригу Нобелов комитет; више је мање вредних открића, а остатак чине псеудонаучни доприноси. Свака средина треба да упозна допринос својих високоцитираних научника, да се разликује жито од кукоља.

Академик Рајко Игић,
Сомбор