Problemi u vezi sa citiranjem naučnih radova

Radovi Alberta Ajnštajna su za vreme njegovog života citirani 1.564 puta, a za samo za jedan rad koji je recenziralo 60 kardiologa svaki od njih je dobio po 15.600 citata. Ovi podaci ukazuju na slabost citatometrije.

Naš naučnik, koji spada u grupu visokocitiranih naučnika, tj. u jedan odsto najcitiranijih naučnika sveta, jedan je od tih 60 recenzenata. Citiranost se priređuje na Institutu za naučno informisanje (ISI) u ogranku Clarivate. Na listi je 2.507 Amerikanaca, 1.405 Kineza, 563 Engleza, 323 Nemaca... Postoji 6.636 visokocitiranih istraživača koji rade u 1.200 ustanova iz 59 država. U evropskom časopisu „European Heart Journal” o uputstvu za tretiranje visokog krvnog pritiska članak je napisalo 28 autora, a rukopis su pre publikovanja pročitali recenzenti. Recenzent dobije rukopis, pročita ga, eventualno stavi primedbu ili ga prihvati bez izmene. Svaki autor i recenzent dobio je 15.600 citata nakon što je rad objavljen i citiran od raznih autora. Reč je o smicalici problematičnih članova rukovodstva evropskog kardiološkog društva (ESC), kojima je cilj da se lako domognu autorstva i kasnije ogromnog broja citata. Ti snalažljivi rukovodioci, među kojima je i jedan naš kardiolog, našli su i način da se iz Radnih grupa ESC predlažu funkcioneri ESC, a u radne grupe se predlažeš sam. Takva snalažljivost je poražavajući primer za naučnike i podmladak. Nažalost, u svetu nauke postoji još desetak sličnih shema iz drugih oblasti.

Ostaje da se sva otkrića visokocitiranih stručnjaka sagledaju, jer broj citata često malo kazuje. Postoje dve vrste naučnika, kako je to svojim mladim saradnicima duhovito kazivao „otac biohemijske farmakologije” Ervin Erdeš – jedni otkrivaju, a drugi mere i premeravaju poznato. Nije ovde reč samo o biomedicinskim istraživačima, nego i drugim, uključujući matematiku, hemiju i društvene nauke. Pre iznošenja u javnost podataka s raznoraznih šangajskih i drugih lista najcitiranijih naučnika sveta, potrebno je sagledati šta nam se time nudi. Predlog upućen ISI (Biomolecules & Biomedicine 2024; 24, 434) da se broj citata članka podeli s brojem autora i pomoćnih autora, ne odgovara kreatorima citatometrije; izgleda da javnost voli velike brojeve, ali i visokocitirani autori.

Ostaje da i naši stručnjaci procene naučni doprinos srpskih megacitiranih osoba da saznamo šta je naučnik svojim istraživanjima postigao; broj citata je očigledno nesigurna mera kojom rado „mašu” naučnici, a javnost ne zna šta ti brojevi znače. Nažalost, ni SANU i BU ne filtriraju citatometriju.

Ajnštajn je primio Nobelovu nagradu uz veoma oskudnu citiranost. Zato je nejasan naučni doprinos većine pomenutih 6.636 visokocitiranih naučnika. Neki od njih su možda dali ogroman naučni doprinos – o takvima vodi brigu Nobelov komitet; više je manje vrednih otkrića, a ostatak čine pseudonaučni doprinosi. Svaka sredina treba da upozna doprinos svojih visokocitiranih naučnika, da se razlikuje žito od kukolja.

Akademik Rajko Igić,
Sombor