Поштанска марка у част књижевнику Добрашину Јелићу

Јавно предузеће „Пошта Србије” објавило је персонализовану поштанску марку „Добрашин Јелић, књижевник (1946-2021)” поводом три године од његовог одласка.

ПТТ музеј ће трајно чувати један табак (25 марака) у Фонду персонализованих поштанских марака. Номинална вредност је 48 динара, и марка се може користити у унутрашњем поштанском саобраћају. Ово је још једно подсећање на Добрашина Јелића, његов плодан књижевни рад и траг који је оставио кроз 57 објављених књига.

Мањи број персонализованих поштанских марака породица ће ставити на располагање филателистима, а сав приход од продаје ове марке, биће уплаћен као донација Клиници за инфективне и тропске болести у Београду, где је Добрашин преминуо.

Kњижевник Добрашин Јелић (Слатина, 28. август 1946 – Београд, 29. март 2021). Основну школу завршио је у Андријевици, гимназију у Иванграду (Беране), а Правни факултет у Новом Саду. Завршио је Пешадијску школу резервних официра у Билећи, и добио чин резервног капетана Прве класе.

Живео је и стварао у Титограду (Подгорици) и Београду.

Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, којем је поклонио део своје библитеке и више десетина потписаних књига.

Прву причу „Једноруки ловац” објавио је 20. марта 1983. године у титоградском (подгоричком) листу „Побједа”. Објавио је 55 књига за живота, а породица је објавила постхумно још две књиге. Писао је прозу, поезију, књижевну и ликовну критику. На анонимним књижевним конкурсима, добио је више награда за кратку причу. Добрашин Јелић добитник је Награде „17. јул” Општине Андријевица за књижевни опус 1997. године и Награде „Михаило Лалић” Издавачке куће „Комови” из Андријевице за роман „Бескрајна поља чичка”, за 2003. годину. Овај стваралац освојио је прву награду за необјављену хаику песму на анонимном Међународном конкурсу Хаику фестивала „Оџаци 2019”, који је расписала Народна библиотека „Бранко Радичевић” из Оџака.

Заступљен је у бројним антологијама, изборима и панорамама, кратком причом, најкраћом причом, афоризмом, епиграмом, хаику песмом, песмом, боемском песмом... Између осталог, у књигама „Ко је ко – писци из Југославије”, Милисава Савића, 1994; „Ко је ко у култури Црне Горе”, Будислава Краља и Новака Вукчевића, 1997; Лексикон црногорске културе, Николе Рацковића, 2009; Споменица Млада Босна 1914–2014 Војислава Максимовића, 2014; „На великом путовању” (о поезији Драгомира Брајковића), Миљурка Вукадиновића, 2014.године.

Дела Добрашина Јелића, превођена су на више страних језика.

Војислав Бубања објавио је 2005. године књигу „Разговори с Добрашином”, 2010. и „Књигу о Добрашину”, у којима је и Јелићева библиографија, и, исте године, „Критика о Добрашину – изабране књижевне критике о Јелићевом делу”; Радиша Благојевић објавио је, 2019. године књигу „Критика о поезији Добрашина Јелића”, а Видак М. Масловарић, исте године, књигу „Критика о прози Добрашина Јелића”, при чему нису обухваћене оне критике, које је заступио Војислав Бубања.

Објављивањем ове марке чува се сећање на лик и дело писца који је имао топлу душу и широко срце. Лековитим речима и добрим делима знао је да утеши, помогне, охрабри и у људима препозна оно што је најбоље.