Новосадска „Дорис” осваја Америку

Специјално за „Политику”
Вашингтон, 30. новембра – Захваљујући Новосађанину Здравку Живковићу, разноврсно тржиште божићних поклона у Америци   обогаћено је једном оригиналном математичком слагалицом за једног или два играча. У најновијем децембарском издању америчког месечника „Гејмс”, игра „Дорис”, аутора Зорана Живковића, коју производи компанија из Мериленда „Кејдон”, проглашена је за најбољу слагалицу у 2009. Од многих других „мозгалица”, „Дорис” се издваја по неограниченом броју комбинација и, како истичу специјалци за игре, она баш због тога не може никоме никада да досади. Састоји се од 24 осмоугаоних плочица распоређених на четири поља у три боје, а игра се по једноставном правилу слагања плочица на поље са истом бојом. Има бесконачан број решења. Играју је деца и старији људи, заинтересовани да вежбају мождане вијуге. „Дорис” је скупља од многих других игара у америчким продавницама, стаје 125 долара, али после препоруке престижног часописа „Гејмс” нема никакве сумње да ће се она брзо распродати. Јер бројни љубитељи свакаквих игара у САД не питају за цену када изађе нешто овако оригинално као што је креација Здравка Живковића.

За њега специјализовани сајтови и часописи кажу да је по професији банкар, да је завршио економију у Новом Саду (1978), а постдипломске из маркетинга у Београду (1982). Касније је похађао магистарске студије у Београду које је организовао амерички „Џорџ Вашингтон” универзитет. Од 2000. године, Здравко се посветио креирању нових игара и слагалица. Током 2001. почео је интернетску коренспонденцију са Кејт Џонс из мерилендске фирме за производњу и дизајн игара „Кејдон” и његове игре „Кјуб брик” и „Калар ап” су већ на јесен исте године биле упаковане за незасито америчко тржиште. Здравко је „Кејдон” овластио за ексклузивног заступника у Америци.

„Гејмс” је, иначе, најугледнији специјализовани часопис за широк дијапазон друштвених игара, омиљеној и распрострањеној забави широм Америке. Сваког месеца експерти из овог часописа испробавају нове и старе игре у различитим категоријама. После стручне оцене следе озбиљни прикази појединих најзанимљивијих новитета. Нарочито се цене критике заменице главног уредника Робин Кук, чији је суд о друштвеним играма неприкосновен. Амерички играчи удружују се у посебна друштва на националном или локалном нивоу. Амерички Србин Синиша Драгић годинама је био члан „Витезова четвртастог стола”, једног од најпознатијих америчких друштава љубитеља игара.

„Двапут годишње чланови друштва би организовали недељу дана у неком летовалишту, и тада бисмо се сви окупили и време посвећивали игрању најразноврснијих апстрактних стратешких игара као што су различите врсте шаха”, каже за „Политику” Синиша Драгић, који је однедавно опет постао Београђанин, после двадесетогодишњег живота у Вирџинији.

Синиша Драгић је дуго преплаћен на часопис „Гејмс” и није га се одрекао ни у Београду.

„Игра која стигне на странице овог часописа аутоматски је лансирана у америчку орбиту. Постоје и игре за сва времена које су већ педесет година на топ-листи и све су популарније, како сазревају. Посебна рубрика бави се усавршавањем и променом правила игре. Сваке године се проглашавају и најбоље нове игре у различитим категоријама. Препорука „Гејмса” је врста гаранције да ће нови изум загрејати америчку публику. Компанија „Кејдон” је мала специјализована фирма са великим угледом и у њиховим продавницама ниједна игра није јефтинија од сто долара”, прича Синиша Драгић. У Вирџинији, како додаје, постоје и удружења српских Американаца који организују турнире. Један од њих је Преферанс клуб „Душко Вујачић”, са својим сајтом и познатим турнирима у региону америчке престонице. Трофеје на турнирима преферанса најчешће односе високи професионалци, електротехничке струке, запослени на овдашњим факултетима, институтима или компанијама високе технологије. Најчешће су то Американци српског порекла.