Екологија је политичка тема

Данас је први радни дан бившег шефа југословенске дипломатије на новом радном месту у Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Бечу. Свилановић ће координирати рад такозване друге димензије за економију и животну средину. Остале две су политичко-безбедносна и такозвана људска димензија.

Шта значи радно место координатора за економију и животну средину?

У димензији коју преузимам, све оно што се догађа око нас – климатске промене, загађење ваздуха, воде, ерозија тла... посматра се у контексту безбедности конкретне државе и Европске уније. У свом раду моћи ћу да рачунам на мисије ОЕБС-а, њих је 19 и углавном су ангажоване у четири подрегиона: југоисточна Европа, централна Азија, јужни Кавказ и црноморски регион.

Могу да кажем једну лепу ствар. ОЕБС се поноси Србијом, јер се мисија у Србији сматра, не једном од, него баш најуспешнијом мисијом.

Шта је разлог?

Мисија ОЕБС-а у Србији била је све време ангажована на животним стварима: борба против корупције, унапређење законодавства, пошумљавање, квалитет воде. Мисија је озбиљно финансирала рад на изради закона који су део пута који треба да пређемо да бисмо стигли до Европске уније. Помагала је тачно оно што је интерес Србије. И друго, постојао је озбиљан дијалог између наше владе и партнера у ОЕБС-у о људима који ће водити ту мисију.

Колико су економија и животна средина важне за такву европску институцију?

Последњих неколико деценија обележено је идејом људских права као основом легитимитета свих спољнополитичких активности. Све је било окупљено око те идеје – Повеља УН, Пакт о грађанским и политичким правима, Пакт о економско-социјалним правима. Па и ЕУ је настала из Савета Европе који се опет окупио око европске Конвенције о људским правима.

Озбиљно се, међутим, и из различитих разлога мењају основи легитимитета у међународним односима. Мислим да на врху пирамиде у овом тренутку стоји енергетска безбедност. Иза енергетске безбедности је споразум из Кјота и животна средина, број три је борба против тероризма а на четвртом месту су људска права. То су тектонски поремећаји у међународним односима. Дакле, на овом списку од четири основна легитимитета у међународним односима, два су директно везана за оно што ћу радити у ОЕБС-у: енергија и животна средина. Део мог посла биће да обезбедим средства код међународних финансијских институција и земаља чланица ОЕБС-а за реализацију тих пројеката који су започети и за нове пројекте у овим подрегионима.

Друга иницијатива је оно што ради ОЕБС у сарадњи са Економском комисијом Уједињених нација за Европу и опет ћу сарађивати са Кори Удовички и већ смо се договарали шта можемо да радимо заједно.

Шта се од пројеката из те области ради у Србији?

У овом тренутку мисија ОЕБС-а у Србији ради са Шумарским факултетом који се односи на пошумљавање. А претежни део рада мисије односи се на процес демократизације у области антикорупционог законодавства и борбе против организованог криминала, реформу полиције...

Очигледно је да ће 2009. година бити обележена финансијском и економском кризом и то ће довести до тога да они програми из области економије које реализују мисије свакако буду много конкретнији него до сада. Настојања ОЕБС-а су да се уреди средина, да она буде демократска и да омогући тржишну утакмицу под условима који нису монополисани. Финска, као тренутно председавајућа, инсистирала је да један од приоритета у оквиру економског и форума за животну средину буду унутрашњи водни путеви, што је за Србију одлична тема због тога што је нешто раније Пакт за стабилност започео идеју Савске комисије. Има делова Европе који су на граници тензија због тога како користе једну исту реку.

Кад се све погледа, суштина је да се предупреде и спрече сукоби, тако што ће да се унапређује и гради институционални оквир свих 56 чланица, што ће да се унапреди економија и што ће да се унапреди животна средина.

Колико димензија економије и животне средине у ОЕБС-у може да допринесе и олакша интеграцију југоисточне Европе?

Незамислив је било какав даљи напредак било које од земаља ка Европској унији, уколико ове животне теме нису регулисане на начин на који су регулисана у другим деловима Европе.

Чак и кад земље имају проблем, рецимо загађења, оне не желе да се њиме баве и да успоставе комуникацију са суседима да би га решиле. Без регионалне сарадње нема ни говора да се неки од тих проблема реши. Тако заправо треба доживети и моје именовање, као још један напор који ОЕБС чини да ангажује бившег министра спољних послова да проба да подигне ниво комуникације у свим земљама чланицама ОЕБС-а по овим питањима и да се питање животне средине представи као политичка тема.