Кад слављеник поклања

Верујући, не без доброг разлога, да јој гледаоци поклањају поверење, Радио-телевизија Србије не очекује од њих ништа више за свој педесети рођендан. Сем, наравно, редовнијег плаћања ТВ претплате која је, подсећа РТС, „законска обавеза”. А пошто и РТС као јавни сервис има одређене законске обавезе о чијем се потпуном испуњењу може дискутовати, добро је да се при крају јубиларне године не заоштрава међусобни однос гледаоци-телевизија и да се не прети много тужбама и судовима. Не зато што би неко могао бити против владавине права, него стога што је својевремено олако укинуту РТВ претплату, уз наговарање грађана да се лише тог непотребног трошка, објективно тешко сада вратити као сталну ставку кућних буџета.

Много је вероватније да ће РТС и надаље придобијати људе првенствено понудом привлачног програма. Управо у том смислу искоришћена је година јубилеја и слављеник је гледаоце обилато даровао. Можда је, дугорочније гледано, увођење експерименталног дигиталног програма оно што јесте најважније. Ипак, у овом тренутку то је повластица за веома мали број гледалаца, Они ће, несумњиво, добити леп избор емисија из културе, само што свима осталима може да запрети осиромашење у том смислу. Не би ваљало да култура, угрожена, све чешће, маратонским преносима из Народне скупштине који немилосрдно руше шему Другог канала, а потом и пренета на посебан, дигиталан канал, буде још више ускраћена власницима „обичних” телевизора.

Оно чиме је баш све гледаоце „частила” слављеничка телевизија ове године јесте упадљиво обиман, тематски разноврстан играни програм. „Горки плодови”, „Мој рођак са села” тренутно а „Село гори, а баба се чешља”, „Бела лађа” и „Улица липа” с новим наставцима ускоро, недавно серија о Николи Пашићу, у најави серија по роману Мир-Јам... и још понеки наслов потврђују да се РТС вратио у улогу културне институције која оживљава уметничко наслеђе, ангажује уметнички потенцијал земље, креира уметничка добра за трајање.

Није ред заборавити и на конкретне материјалне поклоне које је РТС делио у последње време. С добром идејом да улаже у будућност, прво су поклањани телевизори новорођенчади, а затим приређен „Телетон” за прикупљање новца намењеног обнови породилишта. Ова успела хуманитарна емисија, с нешто мало конфузије коју су вешти водитељи Јована Јанковић (која је шармантним осмехом изнела већи терет) и Дејан Пантелић претварали у прихватљиву спонтаност комуникације, окупила је шаролико друштво и пружила исту такву забаву.

Свима би користило да се овакви програми устале на РТС-у, уз технички изводљив додатак који би повећао мотивацију донатора. На неким страним телевизијама, наиме, гледаоци из часа у час током директног преноса приредбе могу да прате како расте прикупљена сума. Будући да она знатно скочи увек кад се у акцију укључи нека фирма, не би било на одмет да се и наш „пословни сектор”, макар и онај тајкунски, подстакне на даровање.

 Новац, кажу, нема мириса. А толико је још потребите деце... И толико нам је још деце, као народу, потребно.