Књига за очи и уши

Кад би певао, сети се где ти је отац. Кад ти се игра, помисли на браћу. Кад ти је све потаман, упитај за сестре. Кад ти се шали, знај да ти и најмању шалу Бог у грех уписује. Ниси ти више мали.

Ово су стихови песме Матије Бећковића „Ниси ти више мали”, која се може прочитати, али и чути у интерпретацији Бећковића, у антологији „Поезија уживо!” – књизи која говори, јер уз сваку песму има кју-ар код који води до линка са аудио-записом песме коју говори њен аутор. Антологија је атрактивна јер пружа тај магични утисак да песник док говори управо пише своју песму. Посебно је због свих тих гласова вредна.

Радио Београд 2, у сарадњи са Задужбином Илије Милосављевића Коларца, од октобра 2017. године организује циклус вечери под називом „Поезија уживо!” у коме једном месечно, суботом у 19 сати, најбољи песници говоре своје стихове у Сали Коларчеве задужбине, уз директан пренос на Радио Београду. У антологији се налазе по три песме од 46 песника који су наступали у овом програму. Уз сваку песму је и кју-ар код. Ова мултимедијална књига недавно је издата у издању РТС издаваштва, а поводом стогодишњице Радио Београда.

Антологију „Поезија уживо!” приредила је Јована Милованчевић, новинарка Радио Београда.

– Првобитна идеја била је да саставимо антологију савремене српске поезије, али смо у међувремену схватили да би такав подухват можда био превише амбициозан. На крају смо се одлучили да направимо антологију циклуса поезије уживо који је, чини ми се, у том смислу савремености српске поезије доста репрезентативан зато што смо кроз претходних пет циклуса, колико их је обједињено у књизи, укључили песнике различитих тематских опредељења, који су стилски и језички разнородни, другачији и самосвојни – каже за „Политику” Јована Милованчевић.

Једна од идеја била је да ова антологија буде конципирана хронолошки – по циклусима како је ко наступао у вечерима „Поезије уживо!”.

– Међутим, одабир какав смо изабрали за антологију – генерацијски, чинио нам се најбољим. Док се књига чита, може се стећи утисак како се развијала савремена српска поезија, од најстаријег песника који је заступљен у антологији Љубомира Симовића (1935) до најмлађег Шимона Цуботе (1988) – објашњава наша саговорница.

Неки од песника који се могу читати и слушати у овој књизи су и Милован Данојлић, Љубивоје Ршумовић, Гојко Ђого, Абдулах Сидран, Перо Зубац, Рајко Петров Ного, Мирослав Тешић, Радмила Лазић, Ана Ристовић, Милена Марковић, Милица Шпадијер...

– Кроз антологију можемо да пратимо скоро читав век развоја поезије на овим просторима. У књизи је 46 песника и најпоштеније је било да сваки песник буде заступљен са по три песме. Једини мој суштински задатак био је да од сваког одаберем по три песме. Покушавала сам да тај избор буде репрезентативан, не да обједини нечији опус, већ да покаже све његове различитости. Некада се дешавало да је песник заступљен с песмама с почетка, са средине и са краја опуса, а некада су то песме само из једне збирке. За неке песнике је једна збирка толико кључна и амблематична да је било довољно да се прикаже само песмама из те књиге, а код појединих се може узети по једна песма из различитих периода стварања и на тај начин се показује целина. Рецимо, за Матију Бећковића су то биле песме из различитих етапа опуса. Једна је имала љубавну тематику која је за њега важна („Вера Павладољска”). Другу условно можемо звати патриотском („Косово поље”). И трећа показује његов сатирични и иронични отклон према стварности („Ниси ти више мали”). Тако је било и са стваралаштвом Милене Марковић, Љубомира Симовића – прича наша саговорница.

Јована Милованчевић каже да има романтичан однос према поезији па је и њој деловало да кад слуша те људе на вечери који говоре своје песме, као да се у том тренутку песма ствара.

– То је нека врста ексклузивитета који имамо у антологији. Књига је настала на иницијативу Небојше Грујичића, директора РТС издаваштва. Ја сам правила одабир песама за књигу, али у одабиру песника који су наступали на Коларцу увек су учествовали Радоман Кањевац и Соња Миловановић. Овај избор је заправо и њихов јер су они бирали песнике – закључује Јована Милованчевић.

У предговору књиге под насловом „Поезија на Радио Београду”, Радоман Кањевац пише:

„Доживљај који слушалац има кад песник говори своје стихове, сам по себи је непроцењив и неупоредив са било којим другим. Довољно је из Тонског архива Радио Београда чути како Милош Црњански говори ’Ламент над Београдом’ или Брана Петровић ’Моћ говора’, па имати осећај да у једној култури можда не постоји ништа скупље и вечније од песме у интерпретацији њеног аутора.”