Knjiga za oči i uši

Kad bi pevao, seti se gde ti je otac. Kad ti se igra, pomisli na braću. Kad ti je sve potaman, upitaj za sestre. Kad ti se šali, znaj da ti i najmanju šalu Bog u greh upisuje. Nisi ti više mali.

Ovo su stihovi pesme Matije Bećkovića „Nisi ti više mali”, koja se može pročitati, ali i čuti u interpretaciji Bećkovića, u antologiji „Poezija uživo!” – knjizi koja govori, jer uz svaku pesmu ima kju-ar kod koji vodi do linka sa audio-zapisom pesme koju govori njen autor. Antologija je atraktivna jer pruža taj magični utisak da pesnik dok govori upravo piše svoju pesmu. Posebno je zbog svih tih glasova vredna.

Radio Beograd 2, u saradnji sa Zadužbinom Ilije Milosavljevića Kolarca, od oktobra 2017. godine organizuje ciklus večeri pod nazivom „Poezija uživo!” u kome jednom mesečno, subotom u 19 sati, najbolji pesnici govore svoje stihove u Sali Kolarčeve zadužbine, uz direktan prenos na Radio Beogradu. U antologiji se nalaze po tri pesme od 46 pesnika koji su nastupali u ovom programu. Uz svaku pesmu je i kju-ar kod. Ova multimedijalna knjiga nedavno je izdata u izdanju RTS izdavaštva, a povodom stogodišnjice Radio Beograda.

Antologiju „Poezija uživo!” priredila je Jovana Milovančević, novinarka Radio Beograda.

– Prvobitna ideja bila je da sastavimo antologiju savremene srpske poezije, ali smo u međuvremenu shvatili da bi takav poduhvat možda bio previše ambiciozan. Na kraju smo se odlučili da napravimo antologiju ciklusa poezije uživo koji je, čini mi se, u tom smislu savremenosti srpske poezije dosta reprezentativan zato što smo kroz prethodnih pet ciklusa, koliko ih je objedinjeno u knjizi, uključili pesnike različitih tematskih opredeljenja, koji su stilski i jezički raznorodni, drugačiji i samosvojni – kaže za „Politiku” Jovana Milovančević.

Jedna od ideja bila je da ova antologija bude koncipirana hronološki – po ciklusima kako je ko nastupao u večerima „Poezije uživo!”.

– Međutim, odabir kakav smo izabrali za antologiju – generacijski, činio nam se najboljim. Dok se knjiga čita, može se steći utisak kako se razvijala savremena srpska poezija, od najstarijeg pesnika koji je zastupljen u antologiji Ljubomira Simovića (1935) do najmlađeg Šimona Cubote (1988) – objašnjava naša sagovornica.

Neki od pesnika koji se mogu čitati i slušati u ovoj knjizi su i Milovan Danojlić, Ljubivoje Ršumović, Gojko Đogo, Abdulah Sidran, Pero Zubac, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Tešić, Radmila Lazić, Ana Ristović, Milena Marković, Milica Špadijer...

– Kroz antologiju možemo da pratimo skoro čitav vek razvoja poezije na ovim prostorima. U knjizi je 46 pesnika i najpoštenije je bilo da svaki pesnik bude zastupljen sa po tri pesme. Jedini moj suštinski zadatak bio je da od svakog odaberem po tri pesme. Pokušavala sam da taj izbor bude reprezentativan, ne da objedini nečiji opus, već da pokaže sve njegove različitosti. Nekada se dešavalo da je pesnik zastupljen s pesmama s početka, sa sredine i sa kraja opusa, a nekada su to pesme samo iz jedne zbirke. Za neke pesnike je jedna zbirka toliko ključna i amblematična da je bilo dovoljno da se prikaže samo pesmama iz te knjige, a kod pojedinih se može uzeti po jedna pesma iz različitih perioda stvaranja i na taj način se pokazuje celina. Recimo, za Matiju Bećkovića su to bile pesme iz različitih etapa opusa. Jedna je imala ljubavnu tematiku koja je za njega važna („Vera Pavladoljska”). Drugu uslovno možemo zvati patriotskom („Kosovo polje”). I treća pokazuje njegov satirični i ironični otklon prema stvarnosti („Nisi ti više mali”). Tako je bilo i sa stvaralaštvom Milene Marković, Ljubomira Simovića – priča naša sagovornica.

Jovana Milovančević kaže da ima romantičan odnos prema poeziji pa je i njoj delovalo da kad sluša te ljude na večeri koji govore svoje pesme, kao da se u tom trenutku pesma stvara.

– To je neka vrsta ekskluziviteta koji imamo u antologiji. Knjiga je nastala na inicijativu Nebojše Grujičića, direktora RTS izdavaštva. Ja sam pravila odabir pesama za knjigu, ali u odabiru pesnika koji su nastupali na Kolarcu uvek su učestvovali Radoman Kanjevac i Sonja Milovanović. Ovaj izbor je zapravo i njihov jer su oni birali pesnike – zaključuje Jovana Milovančević.

U predgovoru knjige pod naslovom „Poezija na Radio Beogradu”, Radoman Kanjevac piše:

„Doživljaj koji slušalac ima kad pesnik govori svoje stihove, sam po sebi je neprocenjiv i neuporediv sa bilo kojim drugim. Dovoljno je iz Tonskog arhiva Radio Beograda čuti kako Miloš Crnjanski govori ’Lament nad Beogradom’ ili Brana Petrović ’Moć govora’, pa imati osećaj da u jednoj kulturi možda ne postoji ništa skuplje i večnije od pesme u interpretaciji njenog autora.”