У клиници „Мејо” пацијент је у центру збивања

Пут ка успеху у клиници „Мејо” заснива се на томе шта лекар зна, уме и шта покаже да може. Ако су сви сегменти испуњени – успех је неминован. То је став академика проф. др Весне Гаровић, која је у овој престижној болници начелник нефрологије, што је веома значајно, будући да је ова грана медицине на клиници „Мејо”, по званичним критеријумима, чак девет пута у последњих 10 година проглашавана за најбољу у САД. Уједно је директор центра који се бави клиничким студијама, као и декан центра за транслационе студије.

Гошћа подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” је стручњак за област хипертензије и болести бубрега у трудноћи, добитник је 2018. године награде клинике „Мејо” за изузетног клиничара, а још две награде је добила прошле године – Награду „Конкора” из Америчког удружења за срце, и Награду за животно дело „Барбара Марфи” од Америчког удружења нефролога. Године 2022. признање је стигло и од Америчког удружења за срце за допринос клиничкој хипертензији. Пре неколико месеци постала је академик Српске академије наука и уметности.

– То је у ствари једно препознавање од установе која је мени јако значајна и важна, уз коју сам ја одрасла у смислу своје едукације у Београду и која је увек била узор за мене и моје колеге. Тако да то сматрам једним од својих највећих професионалних успеха. Одељење нефрологије на клиници „Мејо” које водим једно је од највећих у смислу броја лекара-специјалиста који учествују у њеном раду. Покривамо групе које се фокусирају на одређену болест у широј области нефрологије. У Србији сам радила као гинеколог-акушер, а у Америци сам завршила специјализацију из интерне медицине и супспецијализацију из нефрологије. И онда сам у оквиру од те две своје медицинске специјалности започела субспецијализацију и интерес за нефрологију која се фокусира на болести трудница које укључују хипертензију и болести бубрега. Стварно смо били пионири у тој области. Оформила сам још троје, четворо специјалиста у тој специфичној области – истакла је др Гаровић.

Наша саговорница истиче да у клиници где ради имају три области у којима лекари функционишу и имају експертизу. Једна је пракса која је звезда водиља целе визије клинике „Мејо”, а подржана је од стране едукације и истраживања. На овој клиници „Мејо” је пацијент је у центру збивања.

– Ми се фокусирамо на комплексне и тешке болести које нису оне које се лече у општој или у интернистичкој пракси. Оно чиме се ја бавим, значи болестима бубрега у трудноћи, захтева посебну експертизу, значи да неко разуме и трудноћу и специфичности трудноће, а разуме и болести бубрега и у стању је да лечи те пацијенте. Они се гледају као целина, односно труднице са болестима бубрега су различите од трудница које нису болесне или од пацијената који имају болести бубрега. Захваљујући томе пацијенти долазе за друго, треће, неки пут и четврто мишљење из других центара у Америци, а такође и широм света. У САД се већина случајева повишеног притиска лечи на нивоу опште праксе. Ја као специјалиста видим пацијенте са повишеним притиском за које лекари опште праксе немају решење или немају адекватну терапију. Значи – не иду одмах код кардиолога. На нивоу опште праксе се решавају многе стабилне хроничне и акутне болести – објашњава др Гаровић.

Персонализовани приступ лечењу болести генерално, нарочито кад је канцер у питању, је све више препознат и у САД, па на клиници „Мејо” покушавају да у дијагностичком процесу разматрају геном за сваког пацијента, значи да он „помогне” како у идентификацији болести тако и када им се одређује терапија.

– То се зове фармакогеномика, значи одређујемо терапију базирану на генима и на потенцијалном „одговору” који пацијент може да има на одређени лек. Врло је незахвално предвиђати кад ће нешто да се деси, али сада знам да имамо једну велику иницијативу да персоналне податке о геномици укључујемо у историју болести пацијента. Када се утврди на основу гена који, рецимо, тип карцинома има нека особа, то ће бити значајно за будућност у одређивању њихове терапије, а самим тим је и излечење негде близу. Типизација тумора јако пуно помаже у одређивању специфичне терапије – наводи гошћа нашег подкаста.

За превенцију сматра да је веома важна ставка у животима грађана, да методологија мање-више постоји и код нас, само не постоји систематски приступ превенцији.

– На пример, у Америци је карактеристично да када неко напуни 50 година, мора да оде на своју прву колоноскопију. То је нешто што се сматра стандардом здравствене неге – додаје др Гаровић.

Истраживања показују да ће бебе трудница које имају проблема са повишеним крвним притиском имати касније у животу проблема са хипертензијом.

– То у ствари зависи од тога коју врсту хипертензије је мајка имала, колико је тешка била та болест и да ли је захтевала да се трудноћа заврши раније или не. Пошто знамо да ако се трудноћа заврши раније због болести мајке, бебе се рађају са мањим бројем функционалних јединица у бубрегу, који се зову нефрони, и да та редукована функционална маса може да изазове како хипертензију, тако и редукцију бубрежне функције касније у животу – каже др Гаровић.

Она је објаснила да је важно за здравље бубрега смањити унос соли, мерити редовно крвни притисак, тежину држати у оквирима оног што се сматра здравом, јер вишак килограма повећава ризик за дијабетес који је један од главних разлога за губитак бубрежне функције.

– Дијабетес типа два се јавља касније у животу, углавном због резистенције на хормон инсулин и тај дијабетес, иако не даје симптоме, изазива оштећење органа, превасходно срца и бубрега, свих органа који зависе од малих крвних судова за циркулацију, као што је, на пример, и мозак. Хипертензија је следећи фактор ризика за појаву бубрежних обољења. И пушење само по себи може да доведе до болести бубрега. Важно је конзумирање течности. Када је реч о количини течности коју треба унети, нема ту неког златног правила. Чак можда није ни здраво пити воду преко онога што је неки стимулус жеђи. Било је неко такмичење у Калифорнији, која је позната по здравом начину живота, где су се такмичили ко ће највише воде да попије. Жена која је победила је завршила у болници и чак мислим да исход није био добар. Постоји могућност интоксикације водом и течношћу које у себи не садржи електролите. Али многи људи због начина живота воду не пију довољно. Важно је да пију течност уз храну, да када размишљају о томе да су жедни, да не забораве то. Када смо гладни, ми не заборавимо, а када смо жедни, некако тај стимулус и осећај жеђе није толико доминантан као осећај глади. Мислим да је за бубреге најважније узимати довољно течности. Али треба знати и да бубрези „не воле” узимање много лекова јер на нивоу бубрега долази до концентрације лекова у односу на то колика је њихова концентрација у крви и у другим органима. Зато бубрези пате од разних негативних ефеката лекова који се узимају. Међу њима је, на пример, један од лекова који је јако популаран у свакодневној употреби, бруфен, који се узима за разноразне болове, главобоље и слично. Он има негативан ефекат и на бубрежну функцију и на хипертензију, на повишени притисак. Постоје људи који морају да га узимају због реуматолошких обољења, али је онда важно да буду добро хидрирани, да узимају довољно течности, да та концентрација лекова на нивоу бубрега не достиже јако високе концентрације – указује др Гаровић.

Оно што је карактеристично за медицину у целој Европи, додаје она, јесте да се лекари одлучују да ли ће се бавити лечењем људи или истраживањима у научне сврхе.

– Они који желе да се баве базичном науком, они заврше неку биохемију или остају на факултету. Али да лекар клиничар ради у лабораторији где има своју експерименталну лабораторију – то није академски пут који је овде препознат, нити постоје средства да се то ради. А то сам ја желела. Посао ми дозвољава да радим преклиничке студије са животињама, имам око осморо људи који раде у мојој лабораторији, а истовремено имам и јако активну клиничку праксу. У ординацији видим пацијенте који имају болести бубрега и хипертензију. А у лабораторији радим преклиничке студије на животињским моделима прееклампсије и хипертензије. Тако да имам један приступ проблему који је мени јако интригантан, кад је у питању и клинички део и базични део. Када одем у лабораторију, ја сам стварно, што би наши рекли, свој на своме и уживам у послу који се тамо ради и радовима који се завршавају. С друге стране, у клиничкој пракси добијем ону тренутну гратификацију онога што је моје знање. Драго ми је када видим да се нека трудноћа успешно завршила без обзира на критична медицинска стања која су постојала. Истовремено, водим велики центар за транслационе науке. То су у ствари истраживања која имају за циљ да се истраживање које се дешава у лабораторији „преведе” у клиничку праксу. Ја сам срећна радохоличарка, уживам у томе да радим и јако волим моје колеге, које сам врло прецизно изабрала да буду ту – са осмехом је појаснила др Гаровић.

Помажем лекарима из Србије

Професорка Гаровић често цитира чувеног научника Николу Теслу, који је једном приликом изјавио „да је остао Србин и преко мора где се истраживањима бави”.

– Живим у Америци, али овде у Србији лече се моје сестре, сестрићи, пријатељи и лепо је делити ту неку експертизу коју ми тамо добијемо и развијати младе кадрове који то знање могу да донесу у Србију и лече наш народ. До сада је на клиници „Мејо” 10-15 лекара из Србије усавршавало и стицало знања из кардиологије, из пар хируршких дисциплина, из нефрологије, захваљујући контактима које сам им ја тамо обезбедила. Сваке године учествујем у организацији Конгреса медицинске дијаспоре, који воде принцеза Катарина и принц Александар Карађорђевић и следеће године опет планирам да доведем осам лекара. Мислим да су наши лекари јако стручни, имају јако пуно знања и ако треба да уче од некога и да сазнају нешто додатно, то треба да буде од врхунских стручњака. На следећој конференцији једна од тема ће бити високоризичне трудноће и интензивна нега, са акцентом на кардиолошко стање у трудноћи – рекла је др Гаровић.

За Америку не креће без ајвара

Гошћа нашег подкаста каже да је америчка држава Минесота једна хладна земља, и да једва чека лепо време за дуге шетње са својим псима. У зимским месецима рекреира се тако што иде у теретану или на пливање. Када дође у Београд, време користи за виђање са драгим људима, поготову са онима из најранијих дана са факултета. Из престонице у Америку увек носи ајвар, а у последње време и ситне посне колаче.

Ако сам незадовољна – решавам проблем

Професорка Гаровић наглашава да мисли да свако има свој рецепт за срећан живот.

– Оно што целог живота радим, то је да, ако сам са нечим незадовољна, ја не живим са тим него то мењам. Некада су одлуке тешке, али је онда потребно мало више храбрости да се то реши на најбољи начин. Не мора увек то да се пресече преко ноћи. Али ако сам незадовољна – то не потискујем, него покушавам о томе да размишљам о томе и видим на који начин то могу да решим. Јер ако једноставно потискујемо такве ствари, бићемо несрећни – додала је наша саговорница.

ЦЕЛА ЕПИЗОДА