Оптужбе на погрешну адресу

Историјском музеју Србије, поводом два века од Првог српског устанка, наш познати вајар Остоја Балкански поклонио је, као што смо већ писали, 69 рељефа-портрета знаменитих Срба – од Немање до данашњих дана. У Музеју у Орашцу, током прославе двестагодишњице Првог српског устанка, било је изложено десет портрета српских војвода, рад Остоје Балканског. Аутор тврди да нигде није потписан, нема га у програмима прославе, каталозима, нема га међу ауторима осталих програма и изложби. Не верује да је то стицај несрећних околности и да се све десило случајно.

Убеђен је да постоји нека позадина, тужио је Историјски музеј Србије, сматрајући га највећим кривцем за настале пропусте. Тражи одштету од 3,65 милиона динара, и да се униште сви изливени отисци. Спор се води код Окружног суда у Београду.

Сарадња између Историјског музеја Србије и Остоје Горданића, чији је псеудоним Балкански, објашњава директорка др Ана Столић, одвијала се у две етапе, почетком деведесетих и почетком двехиљадите. Године 1993, уметник је Музеју поклонио 22 портрета устаничких старешина у гипсу. Музеј се обавезао да, по прибављању финансијских средстава, на поклон примљене гипсане моделе излије у бронзи и изложи у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру.

Непуну годину дана по закључењу уговора о поклону аутор је упутио писмо Музеју у којем први пут истиче своје услове: тражио је да сви рељефи буду изложени као целина. Незадовољан, како бројем изливених гипсаних модела у бронзи, тако и бројем изливених и постављених рељефа у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, Остоја Горданић Балкански је 1995. године тужио Музеј и тражио да се сви рељефи излију и изложе или да му се врате и гипсани модели и рељефи изливени у бронзи. Овај спор је окончан 1998. године поравнањем којим се Музеј обавезао да на сталној изложбеној поставци „Српска револуција 1804” изложи десет портрета-рељефа. Договорено је, такође, да се преостали рељефи излажу на тематским изложбама.

Други уговор о поклону, подсећа Ана Столић, Музеј је са Балканским потписао крајем 2003. године. Аутор је поклонио 49 рељефа значајних личности Србије из прве половине 19. века. У уговору стоји: „Аутор-поклонодавац поклања свој ауторски рад и дозвољава да поклонопримац о свом трошку излије по један примерак сваког рељефа” и да „по изливању рељефа врати аутору-поклонодавцу моделе у гипсу (рељефе портрете), а задржи само одливене примерке без права даљег умножавања”.

Рељефи су изливени, патинирани и цизелирани под константним надзором Остоје Горданића Балканског у ливници „Скулптура” у Београду. На сваком изливеном рељефу, по ободу, са предње стране утиснут је псеудоним аутора – Балкански. По изливању гипсани модели су враћени уметнику, а рељефи у бронзи су изложени у оквиру прославе јубилеја двестоте годишњице Првог српског устанка, 15. фебруара 2004. године у Музеју Првог српског устанка у Орашцу – десет рељефа и 58 у ОШ „Први српски устанак”, такође у Орашцу. Музеј је поводом јубилеја штампао и каталог под истим називом под којим је најављена и изложба у школи: „Обновитељи Србије – рељефи”, аутора Остоје Горданића Балканског. Каталог је штампан на српском и енглеском и поклањан посетиоцима у Орашцу на дан јубилеја.

У уводном тексту каталога, тадашњи директор Музеја Андреј Вујновић најискреније захваљује уметнику Остоји Горданићу Балканском, као и свима који су подржали пројекат изливања устаничких вођа и пројекат њиховог публиковања у каталогу. Наведени рељефи су и сада изложени у школи и Музеју у Орашцу.

У Музеју у Орашцу у којем су осим рељефа изложени и други музејски предмети, испод сваког рељефа је наведено име аутора. Име аутора је и на плакату, који се налази у школи. На сајту Владе Србије www.srbija.sr.gov.yu објављен је, у децембру 2003. године, програм централне прославе „Србија 1804–2004”. У оквиру програма за 15. фебруар 2004. године најављене су изложбе у Орашцу, и ту је наведена и изложба „Рељефи значајних личности Србије прве половине 19. века”, чији је аутор Остоја Горданић Балкански.

У мају 1996. године Остоја Горданић Балкански тужио је Музеј због повреде ауторских права. Спор је у току. Наташа Милићевић, правни заступник Музеја, напомиње да још није јасно „којом радњом је Музеј, као друготужени, повредио његова морална и ауторска права”.

Уметник, каже директорка Ана Столић, може да се љути на Владу Србије и Организациони одбор прославе, али не и на Историјски музеј Србије. Оптужбе су упућене на погрешну адресу.