Енциклопедија српске дијаспоре

Тротомна Енциклопедија српске дијаспоре: Марка Лопушине – „Срби у прекоморским земљама”, „Срби у европским земљама”, „Срби у балканским земљама” – представљена је у београдској књижари „Геца Кон”, а у разговору су, поред аутора, учествовали и проф. др Драган Станић, председник Матице српске и професор Филозофског факултета у Новом Саду, проф. др Даница Шантић, професор на Географском факултету Универзитета у Београду, проф. Светлана Матић, професор српског језика у Бечу и председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић”, и Сања Недељковић, уредник у „Службеном гласнику”. Неки од закључака ове дискусије односе се на то да ми немамо званичне податке о нашим људима у иностранству, као и на то да у Бечу, где има највише Срба у Европи, не постоји Српски културни центар.

Марко Лопушина је новинар и публициста, књижевник и истраживач српске дијаспоре, који се више од 40 година бави изучавањем нашег расејања, написао је на хиљаде текстова о овој тематици и у 60 књига, од укупно 105. Сарадник је САНУ, Матице српске – на Српској енциклопедији у делу о исељеницима и дијаспори, Академије наука и уметности Републике Српске, члан је Матице Српске, Матице исељеника... Добитник је бројних награда од којих је најскорија Сретењска златна медаља Републике Србије.

– Крајем седамдесетих година прошлог века суочио сам се са нашим гастарбајтерима, али то је код нас ружна реч. Тада су ти гостујући радници у Немачкој изашли на демонстрације због догађаја на Косову и Метохији. Отишао сам у Штутгарт, као новинар „Политике”, и тамо сам са колегом Озреном Милановићем плакао у сусрету са четницима и монархистима који 50 година нису били у свом завичају, јер их је неко лагао да ћемо их ми овде све похапсити и побити. Тада сам себи рекао да ћу да напишем књигу о тим људима, њиховом животу и њиховим институцијама, о Србији у туђини. Данас имамо 2,5 милиона Срба у 159 држава света, то је једна друга Србија, често богатија и успешнија него наша матица. Ми у свету имамо 50.000 уважених интелектуалаца, 20 светских шампиона, на Олимпијским играма у Француској освојили смо пет медаља захваљујући такмичарима српског порекла из Аустралије, Румуније, Пољске, САД. Најбољи светски пливач Давид Поповић је из Румуније, он се сећа очеве приче о деди, победнику на Солунском фронту. Ми Срби староседеоци на просторима Мађарске и Румуније били смо браниоци Европе од Турске империје – рекао је Марко Лопушина, додајући и то да је мајка Србија понекад према својим исељеницима била и маћеха.

Проф. др Драган Станић истакао је и важан допринос људи из новинарског еснафа, који су нашој култури дали капитална дела, а међу њима су Радован Поповић, Милош Јевтић, као и Марко Лопушина.

– Важности српске дијаспоре постао сам свестан још 1984. године, када у својој земљи нисам могао да нађем посао, па сам онда конкурисао за Фулбрајтову стипендију. Добио сам посао на једном од најбољих америчких универзитета у Мичигену. Тамо сам се срео са нашом емиграцијом о којој сам тада имао оскудне информације у идеолошкој интерпретацији. Оно што Марко Лопушина ради помаже у томе да се наше исељеништво интегрише у нашу заједницу, он изучава наше становништво на подручју Балкана као на свом традиционалном месту боравишта, а не у дијаспори. Када је о личностима реч, Марко је укључио људе различитих опредељења – рекао је проф. др Станић, који је у нашој емиграцији у Мађарској навео важне личности међу којима су Евгеније Думча, градоначелник Сентандреје, а затим Петар Милошевић, Драгомир Дујмов, породица Текелија, и други.

Професорка Даница Шантић напоменула је да је књига Марка Лопушине „Сви Срби света” једна од најважнијих када је реч о предмету који се бави миграцијама на Географском факултету, а да многи мастер и докторски радови имају његова дела као библиографске јединице. Она је истакла и то да на сајту Републичког завода за статистику нема званичних података о томе колико људи је исељено из Србије.

– Пред нама је велики посао и изазов да направимо базе података и да се повезујемо са људима у иностранству, а незванично знам и то да је у припреми нови закон о дијаспори у чијем доношењу ће учествовати и сама наша емиграција – додала је Даница Шантић.

Професорка Светлана Матић запазила је да у Аустрији живи око 300.000 Срба, док их је у само у Бечу око 200.000, а Аустријанци финансирају наставу на 23 страна језика, па и на српском, хрватском и босанском.

– Познанство са Марком Лопушином инспирисало ме је на то да проучавам живот наших великана у Бечу, а 19. век је исписан златним словима. Вук Караџић је пола свог века живео у космополитском Бечу, а по његовој кћерки Мини Караџић, која је својим старалаштвом и превођењем правила мостове између два народа, дала сам име Аустријско-српском културном друштву. Марко Лопушина и ја написали смо монографију „Срби у Аустрији”, која говори о томе када смо први пут ступили на тло Аустроугарске монархије, као и томе да завређујемо статус националне мањине. Срби су у Бечу више од пет векова, а немају Српски културни центар који би их окупио под једним кровом, што би омогућило да се нашим домаћинима представимо на прави начин – напоменула је Светлана Матић.

Српско национално биће данас чини 11,5 милиона људи који живе у 105 држава света. Први том Енциклопедије српске дијаспоре „Срби у прекоморским земљама” посвећен је српским исељеницима – у три Америке, Африци, Азији, Аустралији и на Новом Зеланду. Кроз приказ националних и верских организација, амбасада, цркава, културних институција, друштава и портрета знаменитих људи приказан је дух српске заједнице у расејању. Биографске одреднице посвећене су првим досељеницима, радницима, предузетницима, официрима, ратним херојима, агентима, политичарима, научницима, професорима на светским универзитетима, уметницима, глумцима, спортистима.

Тема другог тома ове Енциклопедије „Срби у европским земљама” су радници на привременом раду, емигранти и исељеници у Европи. Срби данас живе и раде у 35 европских држава, од руског Владивостока на истоку, у средоземним земљама Малти, Италији, Француској, Шпанији и Португалији, у државама Бенелукса и Скандинавије, централној Европи, највише у Немачкој, до Велике Британије и Исланда. У њима се налази на стотине храмова СПЦ, српских клубова, удружења, друштава, европских српских савеза, меморијала, гробаља, споменика и на хиљаде угледних и успешних људи.

Око 300.000 Срба живи у осам држава нашег региона. У историји српског народа Балкан је матична територија на којој су Срби стекли националну, државну и верску самосталност и независност. Енциклопедија бележи њихова историјска кретања, изградњу и развој институција, организација и удружења, развој Српске православне цркве, њихову борбу за очување и развој националног и културног идентитета.

Признање за подршку очувању српске културе у дијаспори

Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић” доделило је, на промоцији Енциклопедије српске дијаспоре, захвалницу нашој новинарки Мирјани Никић за текстове о значајним људима у расејању, као и о културном животу наше дијаспоре, објављиваним на страницама „Политике”. Председница Друштва Светлана Матић захвалила је уручујући јој признање „за изузетну подршку у раду бечког Друштва на очувању српске културе”.

М. В.