Таписерије Софије Ћук Гарофани у Галерији Коларца

Изложба таписерија под називом „Florilege” биће отворена 11. фебруара у 19 сати у Галерији Коларчеве задужбине.

Арман Лану, председник Академије „Гонкур”, у пратећем тексту пише: „Таписерије госпође Софије Ћук Гарофани имају своје име: мудрост. Уметност укрштених нити инспирисана је митологијом, која је врло присутна као стваралачки чин и објашњава нашу цивилизацију, пут номада и одлазак човека према новим изворима светлости. Ово је неочекивана дефиниција коју је дао за таписерију један од наших највећих савременика, господин Едуар Жанере звани Ле Корбизје (’мурал-номад’, чудан спој речи који дугује помало својим далеким коначиштима путујућих племена).

’Мурал-номад’ или ’зид од вуне’, први бедем наших предака против топлоте и хладноће, ветра и кише, наставио је вековима да игра двоструку улогу корисног и декоративног. Данас, то је Софија, која нам доноси ’мурал-номад’, који нова генерација сликара моделара враћа на пиједестал – лагодност да се осећамо боље у свету у којем нас са свих страна окружују функционални хладни предмети.”

Он додаје да њена дела представљају свет у који, пошто смо се навикли на његове различите облике истраживања, можемо да уђемо.

„Таписерије Софије Ћук Гарофани изражавају нарочиту опчињеност, нити су спутаност, нити су одбојност, већ, напротив, ослобођеност катарзом која је већ окончана. Овде се већ показује њен словенски карактер, чија тајна почива у идентитету који је већ остварен између реалности и живота, живота који се идентификује са светом где Софија твори симбиозу облика и материје која је остварена у јединству духа и тела. Нове таписерије задржале су богатство ткања ћилима. Ова нова фаза јесте преношење старих средњовековних мотива крајње слободним стваралаштвом. Окретање према новој фигурацији је жеља уметника да прикаже актуелним српски средњи век, дубоко урезан у историју. Плаховита, али устројена. Ватрена и спокојна у исти мах. Хармонична и озбиљна, истовремено страствена и спокојна. Али лишена сваког прозаичног сјаја. Природна, видовита и креативна”, оцењује он.

Ауторка је рођена у Сјеници. Дипломирала је на Високој школи примењених уметности у Паризу, где је и радила као професор. Њен уметнички опус обухвата таписерије, цртеже, керамику и текстил за високу моду. Оснивач је и председник Фондације „Француско-српска традиција и култура” и уметничких атељеа при дворцу Шан сир Марн. Својевремено, била је кустос париских уметничких салона, директор галерије посвећене савременој уметности Југославије у Паризу и уметнички саветник у Марн ла Валеу.

Представила се на преко 280 изложби широм света. Студијска истраживања и путовања водила су је до Египта (таписерија Копта), Италије (мозаици Равене) и Турске (ћилимарство Коније).

Више од деценије посветила је развоју и промоцији културних веза између Париза и Херцег Новог.

Од 1970. живи у Паризу. Ствара између Париза, Сјеницe и Херцег Новог. Добитница је бројних признања и радови јој се налазе у бројним збиркама.