Поређење цена грејања
У штампаном издању „Политике” 7. фебруара објављен је чланак под насловом „Више од 50 одсто становника греје се на дрва”, у којем професор Машинског факултета М. Бањац даје кратку анализу цена грејања различитим енергентима у Србији. По његовом мишљењу најјефтиније је грејати се на (јефтина) дрва, угаљ и гас, а најскупље на струју и преко топлана. Али упоређивање цена ових врста грејања није могуће без укључивања свих трошкова који прате сваку врсту грејања, што обично није случај код оваквог поређења.
Код цене грејања на дрва и угаљ, ложењем стандардних пећи, увек се наводи само цена огрева, а остало се негде изгуби. Наиме, дрва и угаљ се морају цепати, слагати, односно уносити у подруме и шупе, доносити до пећи, пећи се морају ложити, ватра се мора стално одржавати, затим се пећи морају чистити од пепела који се мора изнети из куће. Све то подразумева и стално чишћење око пећи, што ове врсте грејања сврстава у најнекомфорније, али и најризичније због могућности изазивања пожара и тровања гасом. Ако би се израчунало колико кошта сав овај посао на месечном нивоу и ако би се на то додао и трошак поправки и одржавања пећи, колико би, онда, коштало грејање на дрва и угаљ?
С друге стране, у цену централног грејања је ваљда урачунато све – и енергенти, и радна снага, и одржавање (ремонти, замене и поправке) опреме, односно целог система. Како би онда, узимајући у обзир све што улази у цену централног грејања, ово грејање могло да буде „и мало јефтиније”, како је истакао професор Бањац? Гас, који је основни енергент у топланама, поскупљује и неће бити јефтинији, а топлане, као огромни системи с километрима топловода, подстаницама и сл., запошљавају стотине радника и имају редовне годишње ремонте, поправке, замене и одржавање опреме. И како то може да има сличну цену или, чак, да буде јефтиније од пећи на дрва и угаљ, и од гуменог црева којим се гас доводи до кућа?
Посебна прича су температуре које се постижу и површина која се греје овим врстама огрева. Централно грејање достиже температуру до 23 степена и то у сваком ћошку стана; када су температуре ниске грејање ради целе ноћи (у један сат после поноћи измерен 21 степен), а корисници су увек незадовољни и траже да грејање редовно ради до поноћи и то, по могућству, да температура буде толика да могу да носе кратке рукаве. Корисници осталих врста, индивидуалног, грејања, нарочито пећима на угаљ и дрва, углавном раније прекидају грејање, температуре су ниже (сви смо добро обучени), а ходници, степенице, често и купатила, се не греју.
И да ли је све ово упоредиво? Наравно да није. Мислим да би сви стручњаци за ову област, укључујући и новинаре, као и Агенција за енергетику, требало да све поменуто узму у обзир и у калкулацију кад објављују податке о томе колико кошта свака врста грејања.
Јованка Клипић,
Београд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


