Ново удружење издавача Србије

Нови Сад – Издавачи у Србији, према свему судећи, после вишегодишњег вакуума у раду, много мука, изгубљеног кредибилитета, па и банкрота, као и брисања са листе Међународне асоцијације издавача, према одлуци усвојеној у Франкфурту, у октобру ове године, следеће недеље добиће своје ново удружење. Оснивачка скупштина заказана је за средину недеље, у Матици српској у Новом Саду. Иницијативу је покренуло једино постојеће удружење на тлу Србије – Удружење издавача и књижара Војводине, али и многе издавачке куће изван Војводине које су, без обзира на то што се налазе у централној Србији, формално чланице и раде преко ове асоцијације.

Ових дана ужурбано теку завршни послови на изради предлога статута, кодекса и многих других докумената будуће асоцијације издавача Србије, а позиви су већ упућени на стотинак адреса, не само издавачких предузећа, већ и агенција, компанија, без обзира на величину, учешће у делу тржишта или организациону структуру.

На самом почетку позива стоји реченица која даје одговор на, евентуално, ксенофобично питање: Откуд се будуће удружење издавача Србије оснива у Војводини, у Новом Саду, са иницијативом из Удружења издавача и књижара Војводине? Управо зато иницијатори оснивачке скупштине истичу да је реч о сасвим новој организацији као и то да „Удружење издавача и књижара Војводине нема намеру нити да се угаси, нити да прерасте у ово ново удружење”. Oни, наиме, неће угасити покрајинско удружење, само су иницијатори и сазивачи новог.

О новој, будућој организацији издавача Србије и њеним циљевима, за „Политику” говоре председник Скупштине Покрајинског удружења Драган Којић и директор те асоцијације Роман Веховец.

– О овој теми се доста дуго разговара, јер већ више година не постоји снажно удружење издавача Србије које би могло да иницира решавање неких од горућих проблема везаних за издаваштво и књигу. У држави нема закона о књизи, ни о издаваштву, наталожени су многи проблеми у овој области, па су многи издавачи сами иницирали да наше покрајинско удружење буде практично сервис за оснивање новог удружења издавача Србије. Зашто да не? И зашто не баш у Матици српској, најстаријој нашој културној установи која је и покренута због објављивања књига? И у Београду је, у време Сајма књига, било вести да се размишља о формирању новог удружења издавача Србије, али се у међувремену није ништа догодило. Зато смо решили да преузмемо иницијативу и сазовемо оснивачку скупштину – каже Којић.

Директор УИКВ Роман Веховец истиче да будуће удружење издавача Србије неће имати никакав правни континуитет са бившом асоцијацијом, угашеном и под банкротом.

– Раније удружење било је у тоталној алијенацији и бавило се углавном само распродајом простора Београдског сајма књига. А Удружење издавача би морало пре свега да постави узансе свог рада, међусобних односа, да дефинише политику цена, политику рабата, да се ангажује на сопственој едукацији, за примену нових медија и оснажење сопствене индустрије. Посебно морамо да се ангажујемо на решавању проблема застарелих и отежавајућих закона и уредби које дефинишу издавачку делатност – истиче Веховец.

Србија је међу последњим, ако не и последња држава, у томе што су њене законске регулативе старе више деценија и то се мора мењати. Овог пролећа смо поднели иницијативу за подношење преднацрта закона о књизи. А да и не говоримо о царинским прописима по којима издавачи плаћају царинску администрацију и разне дажбине чак и онда када им колеге из света шаљу тек неколико примерака књига за превођење! Или, шта рећи о конфликту између система ПДВ и старих царинских и пореских стопа? Листа проблема издавачких кућа у Србији је толико велика да би пола вашег листа заузело тек само набрајање, наглашава директор ПУИКВ.

И Којић и Веховец истичу да у новом удружењу неће бити књижара.

– Издавачи морају да се баве кореном производње и проблема књиге, а они настају у издаваштву. Књижари би требало да имају удружење при Привредној комори, јер се баве трговином, додуше специфичног производа. И можда једног дана, када се садашњи проблеми у издаваштву реше, створићемо узансе за нове међусобне односе издавача и књижара – тврди Веховец.

На питање колико издавачи подржавају иницијативу за ново удружење, Којић и Веховец одговарају да муке у издаваштву сви осећају, да је неко покушао да створи климу која не доприноси оснивању новог удружења, али да су многи издавачи то превазишли. Позиви и интересовање за предстојећу оснивачку скупштину говоре да од 100 првих издавачких кућа на листи има бар 70 које желе ново удружење.

Роман Веховец је, иначе, као директор ПУИКВ, присуствовао последњој седници Међународне асоцијације издавача (IPA) одржаној у Франкфурту пре нешто више од месец дана, у време последњег Међународног сајма књига. На њој је Удружење издавача и књижара Србије брисано из чланства. Истовремено, у чланство IPA је, на истој седници, предложено и прихваћено Покрајинско удружење издавача и књижара Војводине, према Веховчевим речима, како би практично, али неформално, задржало место Србије у тој асоцијацији.

– Наше удружење ће постати пуноправни члан и пренети га будућем удружењу издавача Србије, што значи да нећемо прекинути чланство наше државе у IPA, јер ми и сада сарађујемо са њима у име српских издавача.