Писци за „Просвету”

Српски писци, реномирани уредници и књижевни критичари, ма којој генерацији припадали, махом подржавају очување „Просвете” као издавачке куће од националног значаја, залажући се, при том, и за један шири принцип доступности књиге, културе и образовања.

Књижевници и читаоци ће у недељу 14. децембра, у 13 часова, испред књижаре „Геца Кон” у Кнез-Михаиловој улици 12, потписивати петицију са захтевима да се учешће на тендеру за „Просвету” дозволи само реномираним издавачима и да, после продаје и приватизације ове издавачке куће, књижара „Геца Кон” трајно задржи своју намену.

Међу књижевницима који подржавају ове циљеве, као и акцију нашег листа је и Срђан В. Тешин који за „Политику каже”:

– Питање свих питања јесте: зашто смо дозволили да, као друштво, паднемо тако ниско па да нам ништа не значи ни то што је врло могуће да ће и најзначајнија овдашња издавачка кућа проћи кроз транзициону генетску модификацију и доживети судбину нечега што, кад се роди, не буде ни риба ни девојка? Коме та грдоба треба?! Иако данашња „Просвета”, након неуспешних менаџерских експеримената, не заузима лидерску позицију међу издавачима, то не значи да треба, пре свега због примамљивог пословног простора, „пљунути” на све то што је залог Геце Кона и „Просветиних” аутора, уредника и читалаца.

– Да ли ће постојати Београд без „Просвете” и књижаре „Геца Кон”? Наравно, али ако се тако нешто догоди, ко гарантује да се на мети тајкуна ускоро неће наћи неко друго културно добро? Не смем ни да помислим шта би се све нашло на продаји. Можда је крајње време да се, колико због „Просвете”, толико и због наше савести, коначно узмемо у памет! – додаје Срђан В. Тешин.

Драган Лакићевић каже да је везан за „Просвету” сентиментално и професионално. Подсећа да је у „Просвети” објавио пет књига, а да их је читао на стотине.

– „Просвета” је била највећи и најбољи издавач социјалистичке епохе и велике СФРЈ. Али је „Просвету”, као и сва предузећа тога доба, као и све људе тога доба, затекао нови друштвени поредак, садашњи капитализам. У том поретку она „Просвета” нема услове да постоји. Њу неко мора да купи, али држава нема услова (пара, воље, предаха) да се брине о статусу књиге и културе у пословању новог власника. Старији од „Просвете”, Нолит, пример је за то. Можда је требало да га купи неки левичар који би имао циљеве некадашњих оснивача Нолита, пре Другог светског рата. Такав левичар засад не постоји. Као што не постоји ни дух који је основао „Просвету” 1945. године. Можда је треба замрзнути док се појаве они који су је учинили великом у другој половини 20. века – сматра Лакићевић.

Нема лошије вести за писца и љубитеља књиге него када чује да се затвара нека књижара у граду, каже Љубица Арсић.

– Позатваран је велики број књижара, чак и Нолитових, које су постојале од мог рођења. Страшно је то што од тих књижара постају продавнице галантерије и доњег веша. Ни у најцрњем капитализму народ не ниподаштава своје културне вредности. Међутим, код нас је све обрнуто. Сачувати „Просвету” није трговачки маневар, то је позив у помоћ људи који се баве књигом.

Разумно би било подржати идеју да књижара „Геца Кон” остане књижара, мишљења је Љиљана Шоп.

– Доста нам је парфимерија које су замениле готово све књижаре у граду. Разумно би било подржати и то да „Просвету” купи неко ко се бави истим, издавачким, послом. Очување „Просвете” својеврсни је покушај да се бар нешто одржи. Међутим, мало шта је разумно у овој земљи. Десило се и то да је у „Просвети” била именована директорка која је претходно радила са сијалицама. Огорчена сам због свега што се дешава око нас. Да смо иоле били питани и да смо имали утицаја тамо где се одлучује, не би дошло до овога и не би било као што јесте – објашњава Љиљана Шоп.

Бранко Кукић напомиње да би можда држава требало да стане иза „Просвете”.

– Иначе, сумњам у све те куповине предузећа због начина на који функционишу у овој држави. Купци, обично, на уму немају издавачки посао а људи који би могли да подигну и сачувају „Просвету” немају новца за то – наглашава Кукић.

Александар Гаталица, такође, подржава идеју да идентитет „Просвете” треба неоспорно и трајно да се одржи, и каже:

– „Просвету” треба сачувати, ту нема збора, она је национално добро. Међутим, вишегодишњи немар и погрешни поступци довели су „Просвету” до садашњег стања. Да, „Просвету” треба сачувати, али не знам тачно ко би требало да је спасава.