Галоп у смеру завијутка

Ни јахачи, ни власници, уверени смо, нису за ово знали; од сада ће пажљиво загледати расне коње пре него што почну да их увежбавају за трке.

Нећете веровати: и загонетка и одгонетка крије се на животињској глави! Од тога на коју страну је увијена длака на челу – да ли у смеру казаљке на сату или обратном – зависи ход четвороношца. Другим речима, на коју страну радије заокрећу у галопу, касу или прескоку.

Ветеринари Џек Марфи и Шон Аркинс са Универзитета Лимерик (Ирска) разврстали су 219 тркачких грла, извежбаних за прескакање препона и приказивање научених умећа, на левоноге или десноноге (коју прву испруже у прескоку или којом започну да корачају) на основу стручног мишљења зналаца јахања.

Од 104 левонога (најпре подигну леву предњу ногу), чак, 78 или три четвртине имало је увијутак на глави насупрот окретању казаљке на сату. А од 95 који су започињали прескок десном ногом, 64 или 67 одсто красила је длака која се увијала у смеру казаљке на сату. Свој налаз двојица истраживача објавила су у часопису „Бихејвијерал просесис”.

Испадање из седла

То је прилично јака веза која може да користи тренерима, каже Џек Марфи. Вештина усмеравања коња да промени бочни смер кретања може да представља велико преимућство у утркивању и, коначно, у стизању на циљ пре осталих. Уколико јахач то раније уочи, лакше ће животињу трзајима руке да научи на коју страну да трчкара или галопира.

Склоност тркачких грла да се нагињу на једну или другу страну често се превиђала у надметањима. Да би се коњ са израженом склоношћу да се снажно повија на једну страну повратио у исправан положај, џокеј најчешће мора да се напрегне као да подиже десет килограма и више. А то се најбоље види на тркалиштима с кривинама улево када утрче животиње које вуку удесно. Покаткад у том натезању човек испадне из седла, што гледаоце натера у смех.

Нагли заокрети у прескакању препона су шкодљивији и опаснији.

Двојица ирских научника упозоравају јахаче да изгледи на победу зависе и од тога на коју страну тркачка грла морају да заокрену, насупрот урођеном (или наученом) кретању. Али не препоручују да се кладите на будућег победника само зато што сте летимице видели у којем су му смеру увијене длаке на челу.

Највећим делом и даље пресуђују раздаљина и пасмина грла које трчи; заокретање у смеру једног или другог бока мали је састојак у свеукупној једначини.

Лево заокретање

Савијање длаке на глави и усмерење у ходу одражавају асиметрију насталу развићем мозга, за коју су, како се претпоставља, одговорни поједини гени. Постоје потврде да коса десноруких људи прати кретање казаљке на сату, а леворуких расте у обратном смеру.

И код човека је, такође, изражена слична склоност, објашњава неуронаучник Мајк Николс са Универзитета Мелбурн (Аустралија). Занимљиво је да када лагано трчкарају у парку уобичајено заокрећу на леву страну састављајући замишљени круг насупрот обртању казаљки на сату.

Бочно усмерење уочено је код кичмењака – риба, птица и сисара. Врсте се разликују у томе колико снажно нагињу на један бок и да ли је већина деснострана или левострана, што је корисно знати у гајењу великих крда јер их тако можете лакше надзирати.

Од свих животиња та одлика је најизраженија код људи, и у сложености и у разноврсности понашања. Вероватно је то последица развитка језика и интелигенције, сматра Мајк Николс. Посматрање и проучавање асиметричности код других врста и услова у којима се јавља олакшаће научницима да схвате шта је то посебно у човековом мозгу.