На фестивалу неће бити много хумора

Пред нама је 70. по реду Стеријино позорје у Новом Саду, које ће по традицији бити одржано oд 26. маја до 3. јуна. Под окриљем слогана „Стварање историје / мењање будућности” овога пута Ана Tасић, позоришна критичарка листа „Политика”, у овом случају и актуелна селекторка Позорја, окупиће у српској Атини девет представа у такмичарској селекцији и три у међународном циклусу „Кругови”. Биће то прилика да се одмере бројни театарски ансамбли, укрсте различите сценске поетика, али и осети дух времена с обзиром на то да је позориште најбоље огледало, пресек стварности.

– У овој сезони сам, од краја прошлог марта до данас, за потребе програма Стеријиног позорја видела око 75 представа: 55 дела за такмичарски програм и 20 за „Кругове”, на основу чега је направљена селекција коју чини девет представа у такмичарском програму и три у међународној селекцији „Кругови”. Из одабраних представа упадљиво куљају критичка значења, са приказима непоколебљивих и жестоких борби актера за друштвену правду, за искорењивање корупције, дубинске системске трулежи, за чишћење криминогених структура из друштва. Такође је упадљиво присуство трилерских садржаја, радње често размотавају истраге, настојања ликова да открију истине о злочинима, да ископају дуго скриване тајне, мистерије или да одбране своју част и достојанство – констатује Ана Тасић у разговору за наш лист.

Како тематски дефинишете овогодишње 70. Позорје?

Поднаслов 70. Стеријиног позорја „Стварање историје / мењање будућности” одражава поменуте тематске одреднице представа, али и друштвених околности, у којима се огледају драматичне борбе за истину и правду. У доба друштвено-политичких криза, смисао позоришта је посебан, јер је позориште, како је писао социолог Жан Дивињо, уметност која више него иједна друга осећа потресе који раздиру друштво. Позориште је уметност дубоко уткана у живу потку колективног искуства, и кроз целу историју је постојано представљало побуну против неправде и наказности силе, усмеравајући нас према будућности, према ономе што се још није остварило. Не би било природно, па ни прихватљиво, да позориште игнорише друштвене околности, у том случају би само себе уништило.

Упркос околностима, бројке казују да смо имали занимљиву позоришну годину између два Позорја. Шта бисте издвојили као особеност понуђене продукције? Шта уочавате као недостатак?

Да, упркос дубоким политичким кризама које дрмају нашу друштвену позорницу, или можда баш због њих, понуда представа за овај фестивал је, у целини посматрано, била уметнички изазовнија, у поређењу са прошлом годином. Другим речима, било је лакше издвојити представе за такмичарски програм, иако продукција није била обимнија, била је слична као прошле године, дакле скромна у квантитативном смислу. О особеностима је већ било речи, а када су у питању недостаци, упадљива је потреба за већом продукцијом домаће драме, која је и ове године била сува, што је можда само одраз опште исушености продукције културних садржаја, па и позоришних, у Србији. Ако се упоредимо са суседним земљама, чија сам позоришта обилазила, код нас се родило знатно мање представа него у Словенији или Хрватској, на пример.

Позориште је лек у тешким временима. Нушићев, Стеријин смех у новим читањима постао је горак, отрежњујући. Чиме то образлажете?

Позориште јесте лековито у сваком времену, а нарочито у кризном, када је потреба за неком врстом колективне утехе посебно изражена. Ове године на фестивалу неће бити много хумора, ако га и има, он припада сорти црне комедије, и присутан је у представама „Народни посланик” Народног позоришта Скопље и „Свети Георгије убива аждаху” Југословенског драмског позоришта, као и у „Наличју” Црногорског народног позоришта, када је реч о такмичарском програму. И то минимално присуство хумора може да се припише турбулентности нашег времена, које можда теже прихвата шалу.

Из године у годину селекција Позорја побуђује опречне, често негативне коментаре. Како бисте одбранили свој овогодишњи избор?

Публика није монолитна маса, немогуће је представама задовољити све укусе. Када би то био случај, онда нешто не би било у реду. Нормално је и очекивано да ће део гледалаца бити задовољан програмом, можда и усхићен, док ће део сигурно бити разочаран и спреман да испали рафал увреда на представе, ауторе, али и на селектора. То је једноставно тако и увек ће вероватно бити тако, и треба бити спреман да се са тиме суочиш. Много пута сам то рекла или написала, а мислим и да није сувишно да се та чињеница понавља, програм фестивала се прави на основу продукције, бира се најбоље из понуде, из личног угла наравно, а то најбоље готово никада не значи да су само у питању уметничка ремек-дела, без мане, која су, наравно, реткост, већ и дела која истовремено имају јасне квалитете и мање или веће недостатке. И ове године сам изабрала представе за које мислим да имају највеће уметничке вредности у целини, што не значи да оне појединачно немају недостатке.

Како сте одолели притисцима и лобирању који су саставни, неизоставни део селекторског мандата?

Одолевање притисцима вежбам већ двадесет година, прво као критичар, а затим и као селектор бројних других фестивала, и члан жирија. Када је у питању Стеријино позорје, притисци су свакако већи, али је метод исти, држати се чврсто за постављене уметничке критеријуме.

Представе одабране за Позорје

У такмичарској селекцији овогодишњег Стеријиног позорја је представа „Језик копачке” према тексту Филипа Грујића и Ивана Ергића, у режији Борута Шепаровића и продукцији Загребачког казалишта младих, као и ауторски пројекат „Наличје” Бориса Лијешевића, Црногорског народног позоришта, затим дело „Београдски трио”, према роману Горана Марковића, у драматизацији и режији Матјажа Бергерa (копродукција Антон Подбевшек театар, Ново Место и Цанкарјев дом, Љубљана). У селекцији је и „Народни посланик” према тексту Бранислава Нушића, у режији Егона Савина (Македонски народен театар из Скопља), затим дело „Изузети” према тексту Ђорђа Петровића у режији Мие Кнежевић (Народно позориште Сомбор), потом представа „Српској омладини, Димитрије Туцовић”, према тексту и у режији Златка Паковића (Пулс театар из Лазаревца). У конкуренцији је и представа „Нико није заборављен и ничега се не сећамо”, према роману Мирјане Дрљевић, у драматизацији Слободана Обрадовића, режији Бојанe Лазић (Атеље 212), затим комад „Свети Георгије убива аждаху” Душана Ковачевића у режији Милана Нешковића (Југословенско драмско позориште) као и представа „Искупљење” према роману Бранимира Шћепановића, у драматизацији Слободанa Обрадовићa и режији Вељка Мићуновића (Српско народно позориште из Новог Сада).

Умеђународној селекцији „Кругови” публика ће моћи да види следеће представе: „Отац, Кћи и Дух Свети”, према тексту Мате Матишића, у режији Јануша Кице, Сатиричког казалишта „Керемпух” из Загреба, затим „Бој на пожиралнику”, према новели Прежихова Воранца, у режији Јернеја Лоренција (копродукција Прешерново гледалишче Крањ и Местно гледалишче Птуј), те „Дрвене птице” по тексту Лидије Дедуш, у режија Ивана Плазибата (копродукција Хрватско народно казалиште Вараждин и Хрватско народно казалиште Загреб).