Зашто живимо краће од својих предака

Упркос великом развоју науке и медицине, очекивани животни век престао је да се продужава од 2011. године, нарочито у Европи. Најодговорнији за ову ситуацију су храна коју једемо, физичка неактивност, гојазност, висок крвни притисак и холестерол, наведено је у студији истраживача са Универзитета Источна Англија, недавно објављеној у часопису „The Lancet Public Health”. Како објашњава један од главних истраживача ове студије Ник Стил, напредак у јавном здравству и медицини у 20. веку омогућио је да се очекивани животни век у Европи из године у годину повећава, а у деценијама између 1990. и 2011. године значајно је продужен пре свега захваљујући побољшањима у лечењу кардиоваскуларних болести и карцинома. Међутим, након врхунца у 2011. почињу да се повећавају „велики ризици” попут гојазности, високог крвног притиска и високог холестерола, при чему су вишак килограма и лоша исхрана идентификовани као највећи узроци скраћења животног века.

Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) сведоче да је становништво Србије међу европским земљама са најкраћим животним веком – док је просечан животни век у земљама ЕУ 2022. године износио 80,6 година, наши суграђани у просеку живе пет година краће. Увид у детаљне таблице морталитета за период од 2021 до 2023. године РЗС говоре да очекивани животни век живорођених мушкараца и жена у Србији износи 72,3 и 77,4 године, а у односу на период 2010–2012 године забележен је пораст од 0,3 године код мушкараца и 0,4 године код жена. Међутим, очекивани пораст просечног животног века од око две године, који је остварен у међупописном периоду од 2002. до 2011. године није поновљен, пре свега због значајног утицаја пандемије вируса корона. Подаци такође говоре да скоро половина становника наше земље умире од болести срца и крвних судова, петина од онколошких болести, а затим следе болести дисајних органа и болести метаболизма. Последње истраживање здравља становништва Србије, које је урадио Републички завод за статистику, показало је да чак 63 одсто наших суграђана има повишен крвни притисак, коронарна болест дијагностикована је код четвртине становништва, повишене масноће има свака пета особа, а шећерну болест 18 одсто наших суграђана. У Србији је више од половине становништва прекомерно ухрањено – предгојазним се сматра 36 одсто, а гојазним 21 проценат наших суграђана.

Др Јелена Гудељ Ракић, начелница Центра за промоцију здравља у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, истиче да је научни и технолошки напредак током историјског развоја допринео продужењу очекиваног трајања живота, с обзиром на побољшање услова живота и рада са једне стране, као и на нова сазнања у области превенције и лечења – са друге стране.

„У 20. веку је уочен највећи напредак у том смислу, осим у ратним периодима и током епидемије грипа 1918. године. Животни век продужен је пре свега захваљујући смањењу смртности новорођенчади и одојчади, побољшању начина исхране, услова живота, као и захваљујући контроли различитих заразних болести. У другој половини прошлог века животни век продужио се захваљујући напретку у правовременом откривању и лечењу различитих хроничних болести, на првом месту кардиоваскуларних, али и неких малигних болести”, указала је наша саговорница. Међутим, оценила је, почетком 21. века научници примећују да је дошло до успоравања или чак заустављања овог тренда.

„То се може приписати променама у изложености становништва различитим факторима ризика по здравље. Добро је познато да неправилна исхрана и њене последице у виду болести, недовољне или преобилне исхране – односно гојазност, представљају значајан фактор ризика који уз седентарни начин живота значајно доприносе оптерећењу различитим хроничним болестима које са своје стране захтевају дуготрајно лечење, доприносе високим трошковима здравствене заштите и апсентизму (одсуству са посла), погоршавају квалитет живота и свакако утичу на дужину живота. Поред неправилне исхране и физичке неактивности, фактори ризика укључују и пушење дувана – укључујући и електронске цигарете, као и загреване дуванске производе, конзумирање алкохола, стрес, недовољно сна, као и факторе животне средине”, каже Јелена Гудељ Ракић.

Др Мирјана Шумарац Думановић, професорка на Медицинском факултету у Београду и начелница мултидисциплинарног центра за гојазност Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије, истиче да гојазност, с којом живи половина наших суграђана и које је последица начина савременог живота, убрзава старење и повезана је са преко 200 различитих болести.

„Прекомерна телесна тежина доводи до свих кардиоваскуларних и метаболичких промена на сличан начин на који то узрокује и старење, а некретање и мањак физичке активности доводи до смањења мишићне масе. Треба подсетити да је очувана мишићна маса предуслов продужења живота у старости – због тога је важно да физичка активност буде саставни део наше свакодневице у сваком животном добу. Нажалост, ми свакодневно виђамо све већи број младих пацијената са прекомерном телесном тежином, а што је особа дуже гојазна, њено здравље биће брже угрожено”, закључује наша саговорница.

Др Јелена Гудељ Ракић подсећа да свако од нас може и треба да бира здравији начин живота и даје неколико савета како можемо да побољшамо своје здравље.

„Не прескачите оброке током дана – нашем телу је потребна енергија, али и витамини и минерални подељени у три главна оброка и две мање ужине између оброка. Једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране – не препоручују се пржена и похована храна. Узимајте довољно течности током дана и имајте на уму да је вода најбоље пиће. Будите физички активни – препорука за децу је најмање сат времена, а за одрасле најмање 30 минута физичке активности дневно. Свака активност је пожељна, почев од ходања, вожње бицикла, рада у башти, па све до вежбања и бављења спортом. И коначно, престаните да пушите, што подразумева престанак коришћења традиционалних цигарета али и електронских цигарета и загреваних дуванских производа”, закључује др Јелена Гудељ Ракић.