Крагујевац се враћа есперанту

Крагујевац – Минулог викенда Крагујевац је био у знаку есперанта, међународног језика који је 1887. године створио пољски лекар Лазар Лудовик Заменхоф, у чијем су адресару, већ онда, била записана и имена тројице људи из Србије.

Нико од њих није био Крагујевчанин, алије у првом престоном граду модерне Србије пре тачно једног века објављен први уџбеник есперанта на српском језику.

На педесету годишњицу тог датума својевремено је, 17. августа 1957. године, судећи по свему, подсетила једино ,,Политика”, чији је репортер у суботу пратио обележавање Заменхофљевог дана (13. децембар) и свечано обнављање рада Друштва есперантиста у овом граду.

Пресудну улогу у томе имао је познати крагујевачки глумац и есперантиста Саша Пилиповић, чији кабаретски програм на есперанту осваја припаднике овог међународног братства где год га Пилиповић изводи. Догодило се то поново и на недавној свечаности у Ротердаму, када је обележено једно столеће рада Светске организације есперантиста (УЕА).

На скупу у Крагујевцу посебна почаст је одата учитељу и књижевнику Јовану П. Јовановићу (1863-1935), писцу „упутства за изучавање” међународног језика есперанто, уџбеника који је пре једног века објавила и штампала крагујевачка Народна штампарија.

На корицама овог „упутства”, као мото су штампане поруке Буде и апостола Павла.

„Не одбацуј ништа, о чему се претходно добро не увериш”, науковао је Буда, док је апостол Павле поручивао: „Све пробајте, што је добро, тога се држите”.

Захваљујући приљежном истраживању Борише Милићевића, директора Есперанто института из Новог Сада, сачувани примерак Јовановићевог уџбеника пронађен је у фондовима библиотеке Матице српске, а фотокопија тог ретког издања свечано је поклоњена новооснованом крагујевачком удружењу.

У крагујевачком позоришту „Јоаким Вујић” окупило се протеклог викенда стотинак есперантиста из града домаћина, Врања, Зајечара, Јагодине, Ниша, Новог Сада, Земуна и Београда. Скуп је поздравио и Мићо Врховац из Бањалуке, а најдужи пут до Крагујевца превалила је Вишња Бранковић из Трста, некада Осјечанка. Њене речи да својим пријатељима преноси и поздраве из Есперантије, „земље” која зна једино за дружење, пријатељство, разумевање и мир, поздрављене су великим аплаузом.

О историјату есперанто покрета, с посебним освртом на Крагујевац, говорио је Бориша Милићевић и нагласио снажан печат који је на развој овог покрета оставио Крагујевчанин Живорад Јевтић, бурно поздрављен од својих есперантских пријатеља. Радојица Петровић из Чачка је одржао предавање на тему како и зашто учити есперанто, а Тереза Каписта је говорила о својим непосредним искуствима на ширењу овог језика у више од педесет земаља света.

Свечаност оснивања новог есперанто друштва у Крагујевцу била је обогаћена културним и уметничким програмом.У име града домаћина скуп је поздравила Нада Милићевић, задужена и за културу у Градском већу.