Допуњено издање Кишове преписке

Ново, допуњено издање књиге Данила Киша „Из преписке”, коју је приредила Мирјана Миочиновић, објављено је у издању „Архипелага”, издавача који већ више од десет година ексклузивно објављује Кишова дела за Србију, Босну и Херцеговини и Хрватску.

У овој књизи, на више од 630 страница, налазе се Кишова писма пријатељима, великим српским, југословенским и светским писцима, преводиоцима, сарадницима, уредницима и издавачима. Наравно, ту су и писма која су упућена Кишу. Из књижевне и личне заоставштине Данила Киша пред читаоцима се нашла велика књига преписке од дечачких и младићких дана до месеци уочи пишчеве смрти.

Окупљена на једном месту, писма Данила Киша и писма која је он добијао драгоцена су хроника једне књижевне и људске авантуре, али и једног друштвеног, културног и књижевног доба.

У новом и допуњеном издању књиге „Из преписке” први пут се објављује и писмо Кишове мајке упућено председнику општине Цетиње, 5. јануара 1947. године. У том писму Кишова мајка се интересује за судбину цетињског дела своје породице. На основу тог писма, посредством Црвеног крста, доћи ће до репатријације Данила Киша, његове мајке и сестре из Мађарске на Цетиње у току 1947. године. У овом издању објављено је и то писмо и његова фото-копија као још један сачувани траг из времена.

Мноштво људских судбина, мноштво људских планова и амбиција, страсти и намера, догађаја и сведочења појављује се у овој књизи. Са овом књигом боље разумемо и живот и литературу Данила Киша, али поузданије пратимо и судбине и карактере толиких других људи, као и процесе у којима су они узимали учешће.

Поред породичних писама, међу којима је и очево писмо које се налази у основама Кишовог романа „Пешчаник”, највећи део књиге заузимају писма која прате Кишов нераскидиви спој живота и литературе. То је Кишова преписка с писцима и другим пријатељима, издавачима и уредницима, критичарима и преводиоцима, читаоцима, савременицима и сапутницима настајала од књижевне младости до последње године пишчевог живота. Та преписка подразумева огроман распон и најразличитија књижевна, поетичка, политичка или људска становишта: од Мирослава Крлеже до Оскара Давича, од Милована Ђиласа до Борислава Пекића, од Сергеја Довлатова до Булата Окуџаве, од Мирка Ковача до Миодрага Булатовића, од Карла Штајнера до Драгослава Михаиловића, од Франсоа Митерана до Ивана Стамболића, од Љубе Поповића до Марије Чудине, од Петра Вујичића до Предрага Матвејевића, од Виде Огњеновић до Илме Ракуса, од Роксанде Његуш до Дренке Вилен, од Чарлса Симића до Сузан Сонтаг, од Иштвана Ершија до Пјотра Равича, од Милана Кундере до Марка Странда, од Ота Бихаљи-Мерина до Љубише Јоцића, од Зуке Џумхура до Милована Данојлића, од Александра Мандића до Габија Глајхмана, од Еве Нахир, јунакиње документарног филма „Голи живот”, до Клода Авлина, и небројених других који у најразличитијим улогама наступају у овој књизи.

– Из Кишових писама и писама његових пријатеља, сарадника и савременика склапа се најбоља и најпотпунија пишчева биографија. Настајала спорадично, конкретним поводима, та нехотична биографија одаје утисак спонтаности и одсуства накнадне памети, животности и аутентичности. У томе је нарочита драж и значај ове преписке. Исписана из прве руке, и у даху и у тренутку, ова биографија из писама носи обележје повода и времена у коме је настала, без накнадних рационализација – каже Гојко Божовић у предговору књизи „Из преписке”.

Књига „Из преписке” не би могла настати у овом облику без огромног приређивачког труда Мирјане Миочиновић. Она је у овој књизи много више од приређивача. Данило Киш своја писма најчешће није чувао, али је чувао писма која је добијао. Реконструкција Кишове преписке, од које се највећи део није налазио у пишчевој архиви, представља прави истраживачки подухват. У настанку књиге „Из преписке” та сачувана писма других била су често траг којим треба ићи не би ли се дошло до оригинала Кишових писама у архивима пишчевих саговорника или њихових наследника.