Три деценије раде и другују

Лесковац – Старе занате у Лесковцу, некадашњем познатом трговачком и занатском центру Србије, у животу још одржавају само стари мајстори, јер заинтересованог подмлатка нема. Од некадашњих двадесетак лимарских радњи, остале су још четири. Станиша Стојиљковић (78) један је од најстаријих овдашњих занатлија, чији стаж, како каже, траје од детињства. Пре неколико година радњу је регистровао на кћерку Гордану, а затим на унука Ивана, али главни мајстор је и даље деда Станиша.

– Мој отац Вукашин држао је казанџијску радњу у центру Лесковца, а мене је, када сам имао 12 година, дао код мајстора Стојановића да учим лимарски занат. Ујутру најпре почистим газдин свињац, однесем воду са чесме његовој жени, а затим идем у радњу да учим занат. Један дан нисам дошао и газда ме пита – где си ти јуче. Кажем, болела ме глава. Ајде, лепо, иди кући, па лечи главу и не враћај се више, рече газда и отпрати ме без иједног динара. Прешао сам код Ђермановића, који је држао кафану и радњу на месту данашње пијаце код аутобуске станице. У кафану су долазили сељаци колима и са стоком, рано, док је још мрак. Ту сам остао три године, а 1950. сам регистровао радњу, која је три пута сељена, али ни до данас није престала да постоји – каже нам мајстор Станиша и додаје да је задовољан што ће га унук наследити, док друге његове колеге нису биле те среће.

Бушилице, пресе и друге машине и алате је углавном сам осмишљавао и правио, а у „производном програму” су му шпорети, фуруне, корита, лонци, роштиљи, чункови, олуци, левци, канте... Потражња опада, а најбоље иду шпорети и оно без чега Лесковчани готово не могу – роштиљи и пећи бубњаре за печење паприке за ајвар.

Станишина десна рука је већ дуже од три деценије његов радник Сава Милошевић (55) из оближњег Богојевца.

 – И ја сам учио занат још као дете у родном Богојевцу код мајстора Петра Николића. Код њега сам остао седам година, а за то нисам добио ни динара. Волим овај посао, да га не волим не бих то ни радио. Од њега издржавам породицу – супругу, сина, снајку и два унука, а имам и удату кћерку. Са мајстор-Станишом сам се увек лепо слагао, а тако је и сада са његовим унуком Иваном – каже Сава.

М. Момчиловић