Из депоа на светло дана

Слабашни краљ Петар Други Карађорђевић вероватно је имао трему, можда је осећао и велику несигурност, пре него што је закорачио на борилиште 22. јуна 1940. године, јер је тог дана „учествовао на утакмицама на Дедињу у телесним вежбама”, надмећући се са својим друговима у неколико класичних атлетских дисциплина.У трци на 100 јарди (91,44 метара) освојио је треће место. Можда због тога није био претерано задовољан, али је стазу ипак истрчао прилично брзо за оно време – требало му је 11³/₅ секунди.

Овај наизглед бизарни податак изашао је на светло дана захваљујући изложби „Депо Архива Србије – нова сазнања”, која је јуче свечано отворена у овој угледној установи. Архив Србије тако је обележио и 110. годишњицу свог постојања и осам деценија од завршетка здања у коме се и данас налази.

До сада непознати документ о атлетској утакмици краља Петра Другог Карађорђевића, из кога смо навели један детаљ, свакако не спада у ред највредније грађе коју су приређивачи изложили на овој поставци, али и он сведочи о благу садржаном у чак 4.219 кутија, 3.805 свежњева и 101 пакету несређене и необрађене грађе, без сигнатуре, која се чува у Депоу I Архива Србије.

Ова грађа је настајала у периоду од 1690. до 1945. године и садржи различите врсте архивалија (војне наредбе, записнике, преписке, извештаје, писма, дневнике, бележнице, фотографије, фото-албуме и микрофилмове).

Несумњиво један од најдрагоценијих, јуче изложених експоната, јесте Лондонски уговор о миру закључен 17/30. маја 1913. године између Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске, с једне, и Турске, с друге стране. Овај уговор, писан на француском језику, закључен је после Балканских ратова и у осам тачака је дефинисао границе на Балкану. Земље гаранти уговора биле су Немачка, Аустроугарска, Француска, Велика Британија, Италија и Русија. Посебну вредност има грађа која је у Архив Србије стигла седамдесетих и осамдесетих година прошлог века из Аустрије, на основу реституције, јер су то документи похарани из Србије и Југославије у време Првог и Другог светског рата.

Јуче је јавности први пут представљен део докумената добијених реституцијом, па су многобројни гости после свечаног отварања изложбе с једнаком пажњом разгледали акта аустријске администрације у Београду настала у периоду од 1721. до 1738. године, писана готицом, као и писма кнегиње Љубице и кнеза Михаила Милошу Обреновићу у Беч 1841–1843, или шифровани телеграм аустријског дипломатског представника у Цариграду аустријском дипломатском представнику у Београду поводом убиства кнеза Михаила.

Кад је реч о документима значајним за нашу културну историју, издвајамо писмо Живојина Перића, професора Правног факултета у Београду, у коме је описао пожар у Народној библиотеци после нацистичког бомбардовања 6. априла 1941. године. Писмо је упутио Ђорђу Радојичићу, управнику те националне установе првог реда, од које је остало само згариште.

На јучерашњој свечаности говорили су др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, Светлана Велмар Јанковић и професор др Драгор Хибер, в. д. председника Управног одбора ове установе.

Изложбу је отворила Душица Живковић, помоћник министра културе, у присуству многих угледних гостију и званица.