Iz depoa na svetlo dana

Slabašni kralj Petar Drugi Karađorđević verovatno je imao tremu, možda je osećao i veliku nesigurnost, pre nego što je zakoračio na borilište 22. juna 1940. godine, jer je tog dana „učestvovao na utakmicama na Dedinju u telesnim vežbama”, nadmećući se sa svojim drugovima u nekoliko klasičnih atletskih disciplina.U trci na 100 jardi (91,44 metara) osvojio je treće mesto. Možda zbog toga nije bio preterano zadovoljan, ali je stazu ipak istrčao prilično brzo za ono vreme – trebalo mu je 11³/₅ sekundi.

Ovaj naizgled bizarni podatak izašao je na svetlo dana zahvaljujući izložbi „Depo Arhiva Srbije – nova saznanja”, koja je juče svečano otvorena u ovoj uglednoj ustanovi. Arhiv Srbije tako je obeležio i 110. godišnjicu svog postojanja i osam decenija od završetka zdanja u kome se i danas nalazi.

Do sada nepoznati dokument o atletskoj utakmici kralja Petra Drugog Karađorđevića, iz koga smo naveli jedan detalj, svakako ne spada u red najvrednije građe koju su priređivači izložili na ovoj postavci, ali i on svedoči o blagu sadržanom u čak 4.219 kutija, 3.805 svežnjeva i 101 paketu nesređene i neobrađene građe, bez signature, koja se čuva u Depou I Arhiva Srbije.

Ova građa je nastajala u periodu od 1690. do 1945. godine i sadrži različite vrste arhivalija (vojne naredbe, zapisnike, prepiske, izveštaje, pisma, dnevnike, beležnice, fotografije, foto-albume i mikrofilmove).

Nesumnjivo jedan od najdragocenijih, juče izloženih eksponata, jeste Londonski ugovor o miru zaključen 17/30. maja 1913. godine između Srbije, Crne Gore, Grčke i Bugarske, s jedne, i Turske, s druge strane. Ovaj ugovor, pisan na francuskom jeziku, zaključen je posle Balkanskih ratova i u osam tačaka je definisao granice na Balkanu. Zemlje garanti ugovora bile su Nemačka, Austrougarska, Francuska, Velika Britanija, Italija i Rusija. Posebnu vrednost ima građa koja je u Arhiv Srbije stigla sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka iz Austrije, na osnovu restitucije, jer su to dokumenti poharani iz Srbije i Jugoslavije u vreme Prvog i Drugog svetskog rata.

Juče je javnosti prvi put predstavljen deo dokumenata dobijenih restitucijom, pa su mnogobrojni gosti posle svečanog otvaranja izložbe s jednakom pažnjom razgledali akta austrijske administracije u Beogradu nastala u periodu od 1721. do 1738. godine, pisana goticom, kao i pisma kneginje Ljubice i kneza Mihaila Milošu Obrenoviću u Beč 1841–1843, ili šifrovani telegram austrijskog diplomatskog predstavnika u Carigradu austrijskom diplomatskom predstavniku u Beogradu povodom ubistva kneza Mihaila.

Kad je reč o dokumentima značajnim za našu kulturnu istoriju, izdvajamo pismo Živojina Perića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, u kome je opisao požar u Narodnoj biblioteci posle nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine. Pismo je uputio Đorđu Radojičiću, upravniku te nacionalne ustanove prvog reda, od koje je ostalo samo zgarište.

Na jučerašnjoj svečanosti govorili su dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, Svetlana Velmar Janković i profesor dr Dragor Hiber, v. d. predsednika Upravnog odbora ove ustanove.

Izložbu je otvorila Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture, u prisustvu mnogih uglednih gostiju i zvanica.