Саркофаг са Дорћола као симболикa хришћанства

Један од првих налаза са хришћанском симболиком са територије римског Сингидунума, такозвани Јонин саркофаг, из збирке Народног музеја Србије, изложен је у лапидаријуму у Великом барутном магацину, у Доњем граду Београдске тврђаве. Саркофаг је случајно пронађен приликом изградње куће књижара Марка Марковића на Дорћолу 1885. године, који је овај споменик и поклонио Народном музеју. Михаило Валтровић, тадашњи управник музеја, прегледао је саркофаг, у којем је затекао незнатне остатке људских костију, а затим о томе и известио у часопису „Старинар”. Претпоставља се да је саркофаг пронађен у Улици Господар Јовановој 45а, где је 1904. године на месту старе подигнута нова кућа књижара Марковића, према плановима архитекте Јелисавете Начић. 
– Саркофаг је добио име по рељефној фигуралној композицији на предњој страни сандука на којој су представљене сцене страдања и избављења старозаветног пророка Јоне и Добри пастир. На основу иконографских карактеристика сматра се да представа на саркофагу потиче из друге половине 4. века. Писани извори потврђују да је Сингидунум у 4. веку био значајно епископско седиште, да је у то време већ имао организовану хришћанску заједницу и формиране култове првих мученика – објашњава мр Веселинка Нинковић, музејски саветник у Народном музеју Србије. 
Саркофаг дужине 218, висине 98 и ширине 74 центиметра израђен је од кречњака. Поклопац је у облику двосливног крова, са угаоним акротеријама и мањим правоугаоним пољем за натпис на средини предње стране. На предњој страни сандука налази се правоугаоно поље, чије су бочне ивице украшене мотивом норичко-панонске волуте, којим су често украшавани римски саркофази израђени у радионицама у провинцији Доња Панонија, а које су, судећи према типу, исклесане у 3. веку. Између средине и краја 4. века други клесар је у правоугаоном пољу приказао епизоде из Јониног живота које се одвијају у води. 
Реалистично је приказана његова жртва и искушење (морнари бацају Јону са брода са катарком у облику крста у воду у којој су четири рибе), страдање (прогутала га је морска неман), покајање и избављење (морска неман избацује Јону из чељусти и он се хвата за стену).  Уобичајена сцена Јониног одмора на копну испод вреже са тиквама је изостављена, али је замењена симболичним приказом разгранате биљке са плодовима, вероватно тикве. Јонино спасење и искупљење симболично су представљени доминантном фигуром Доброг пастира, који стоји на копну на левој страни и, с друге стране, пејзажа који асоцирају на рај – птице, разграната биљка, ерот који јаше делфина (ерот и делфин преко реке мртвих преносе душе у рај). 
– Стојећа фигура Доброг пастира, као босоногог младића, одевеног у кратку опасану тунику, са јагњетом пребаченим преко рамена, може се тумачити као симбол Јониног спасења после искушења које је преживео, а истовремено упућује и на хришћанску идеју о спасењу. Прикази пастира са стадом пореклом су из паганских буколичких тема, али следећи поруке из јеванђеља, овца или јагње означавали су самог Исуса Христа кога апостол Јован назива „јагње божје” па се представа Доброг пастира тумачи као његова персонификација – наглашава Веселинка Нинковић.

Прича из Старог завета

Књига пророка Јоне, једна од књига Старог завета, описује Јону као обичног човека са врлинама и манама, који је одабран да постане пророк. Божјом вољом упућен је у град Ниниву да се проповедима бори против зла које је тамо владало. Али Јона није желео да иде тамо, већ је изненада кренуо у супротном смеру и укрцао се на брод. Божји гнев био је велики, а олуја се надвила над морем претећи да потопи брод. Јона је молио морнаре да га баце у море како би се они спасли. Чим су га бацили са брода, олуја је престала, а Јону грешног, али спремног на жртву, у мору је прогутао кит. Проводећи три дана и три ноћи у његовој утроби, Јона је схватио своје слабости и покајао се, а кит га је по покајању ослободио. Тако је Јона својим чистим срцем превазишао слабости, а божјим милосрђем спасао се смрти.