Павароти са јужне пруге

Врање – Рођен 1945. године у селу Врбово, између Владичиног Хана и Врања, Станиша Стошић одмалена је био у прилици да слуша песме свога оца Трајка. Школски другови су волели да у њиховом друштву буде и овај онижи младић дивног гласа. Ове године навршило се и осамдесет година од рођења овог појца. Као сећање на његов допринос очувању врањске песме, трг испред Народног музеја у Врању носи његово име. Ту је постављен и споменик са његовим ликом аутора Зорана Ивановића из Београда.

Станиша je као ђак Учитељске школе у Врању одлично свирао виолину. Био је и члан хорске дружине. Певушио је на игранкама и локалним такмичењима певача аматера, најчешће песме које је у детињству слушао од оца и сеоских певача. Било је довољно да његову интерпретацију чују Властимир Павловић Царевац, Макса Попов, Ђорђе Караклајић, Бора Илић и Љубинко Миљковић, па да деветнаестогодишњи певач са југа без аудиције буде примљен међу солисте Радио Београда. До тада за интерпретације песама из Врања били су задужени, Мијат Мијатовић, већински женски гласови Данице Обренић, Зоре Дремпетић и Анђелије Милић.

Станиша Стошић је оставио је више од сто снимака за музички архив Радио Београда.

„Он је поставио стандарде у интерпретацији врањске песме. Од песама ’Димитријо, сине Митре’ песмопојке Стане Аврамовић Караминге, до ’Петлови појев’ и касније легендарне ’Леле Врањанке’, темељно се одредила музичка каријера Станише Стошића. Остао је препознатљив у начину свога извођења”, подсећа Бранимир Стошић Каце, и сам интерпретатор врањске песме и сарадник Радио Београда.

„Најважније је да песму сачувате као чисту воду са извора јер када она крене на свој пут може да се мења, упрља, промени и да изгуби аутентичност”, дефинисао је свој однос према песмама из родног краја које су га прославиле. Потписника ових редова у последњем сусрету 2005. године подсећао је на то да је „прве мелодије чуо у родном селу на сеоским светковинама”. Школовао се за учитеља. У Врању се током лета сваке године одржава Фестивал „Врањанске песме”, који је посвећен великом опусу „јужњачког Паваротија”. То наслеђе чувају данас Чеда Марковић, Бранислав Стошић Каце, Ивана Тасић. Нема свадбе или било какве свечарске тековине на којој се бар једном не отпева „Лела Врањанка”. То је песма која је постала заштитни знак Стошићевог гласа.

Тајна „Леле Врањанке”

И данас постоји уверење да је песма „Лела Врањанка” изворна мелодија коју је отпевао Станиша Стошић. Права истина је да је њу ипак написао Драган Токовић. Песма је посвећена жени која је живела у Врању, а у коју се заљубио композитор који јој је посветио текст и легендарну композицију, која се „залепила” за глас Стошића.

ПГП је 2007. године издао троструки цeдe на коме се налази избор најбољих песама из опуса овог интерпретатора који се до краја живота борио против „примитивног фолка и новокомпоноване површности”. Снимао је и за „Југотон” из Загреба.