Ретуширана слика ратних злочина

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 17. децембра – Интерактивна мапа на редизајнираној веб-страници Хашког трибунала је – најблаже речено – пристрасна, јер су на њој злочини над Србима, нарочито у Босни и Херцеговини, минимализовани. Ништа боље нису прошли ни босанскохерцеговачки Хрвати, који се, као жртве злочина бошњачке Армије БиХ, спомињу само у неколико општина. И на мапи Косова и Метохије, која је на веб-страници Хашког трибунала означена као Косово и практично признато као самостална држава, о српским жртвама се говори у неколико општина, и то углавном у 1998. години.

„Срби се, као жртве бошњачких оружаних снага, спомињу у општинама Братунац и Завидовићи, затим у Мостару и Зеници, с тим што се у ова два и још неким мањим градовима, као на пример Какњу, не говори о убиствима Срба већ само о њиховом затварању и протеривању. Ни речи нема о страдању Срба у Сарајеву, Травнику, Високом и другим општинама. Нигде се не спомиње ни страдање Срба у западнокрајишким општинама у лето и јесен 1995. године, када су здружене јединице Армије БиХ, Хрватске војске и Хрватског већа одбране разориле Босанско Грахово, Гламоч, Дрвар, Босански Петровац, Мркоњић Град... и из њих, не презајући од убистава цивила и заробљених војника, протерали српско становништво”, рекао је за наш лист службеник Секретаријата Владе Републике Српске за односе са Хашким трибуналом Јанко Велимировић.

Занимљиво је да на интерактивној мапи нема Мркоњић Града у којем је из масовне гробнице извађено 181 тело страдалих Срба, међу којима је било и оних за које су патолози утврдили да су убијени из непосредне близине. Овај податак је интересантнији тим пре што је ексхумацији у Мркоњић Граду и медицинској обради тела страдалих присуствовао представник Хашког трибунала. На мапи нема ни Брода, што значи да Хашки трибунал уопште нису интересовали злочини које су хрватско-бошњачке снаге починиле у овој посавској општини, чије је село Сијековац 26. марта 1992. године било поприште првог већег ратног злочина у БиХ у којем су страдали Срби. Хашке делиоце правде није, очито, занимало ни погубљење три аутобуса Рома у околини Брода, који су, желећи да оду у неку од европских земаља, безбедно прешли преко територије Републике Српске. Уместо да их пусте да пређу Саву и уђу у Хрватску, хрватске и бошњачке јединице су их стрељале.

Још један детаљ на мапи привлачи пажњу. Реч је о Тузли, која, за разлику од осталих градова, уз назив има црни уместо црвеног круга. То значи да Хашки трибунал није ни истраживао злочине на подручју Тузле, па ни напад на колону некадашње ЈНА у којем је 15. маја 1992. године убијено стотинак њених припадника који су се повлачили из касарне „Хусинска буна”. Истина, Хашки трибунал је на основу кривичне пријаве која му је прослеђена из Републике Српске дао сагласност за кривично гоњење осумњичених за напад на колону ЈНА, али и поред тога Тузла се на његовој мапи води као општина у којој злочина није ни било.

Према Хашком трибуналу и његовој интерактивној мапи, ниједан Србин није жртва ратног злочина на подручју Сребренице, из које су, пише у тексту о овој општини, бошњачке снаге нападале српска села.

Коментаришући редизајнирану веб-страницу Хашког трибунала, посланик Партије демократског прогреса у Народној скупштини Републике Српске Бранислав Бореновић је нашем листу рекао да „ретуширање слике ратних злочина неће допринети помирењу у БиХ, већ ће појачати неповерење између три народа”.