Књига прича Естер Хинде Сингер Крејтман

Код нас је први пут објављена књига приповедака Естер Хинде Сингер Крејтман (1891–1954) „Родослов”, у издању „Службеног гласника” и преводу са пољског и према препоруци Бисерке Рајчић. Естер Сингер Крејтман била је старија сестра нобеловца Исака Башевиса Сингера, књижевница, новинарка, преводилац с енглеског на јидиш, рођена у рабинској породици у Пољској. После удаје живела је у Берлину, Антверпену и Лондону, писала је на јидишу романе и приче. Превођена је на француски, енглески, немачки, италијански, шпански, хебрејски... Тек недавно на пољски језик преведен је избор њених прича на пољско-јеврејске и енглеске теме, насловљен „Родослов”, а крајем 2019. роман „Плес демона”. Сврстава се у ретке еманциповане Јеврејке. Брат нобеловац Исак Башевис Сингер звао ју је „хасид у сукњи”. Инспирисан њеном личношћу написао је роман „Јентл”, по којем је снимљен филм у Америци, а који је режирала и у њему главну улогу играла Барбра Стрејсенд, такође јеврејског порекла.

О књизи „Родослов” у београдској књижари „Геца Кон” говориле су Бисерка Рајчић, преводилац, и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.

Према речима Гордане Милосављевић Стојановић, први део књиге обухвата приче из пољских штетла, посебних јеврејских насеобина из прве половине 20. века, где је Естер рођена. Други део књиге тематски је повезан с њеним животом у Лондону, током Другог светског рата и непосредно после њега. Међутим, и у њему доминирају Јевреји из Пољске, са својим врлинама и манама, знатно више патњама него радостима и успесима.

– Пишући о дубоком патријархату у култури јидиша, о положају жене у том друштву, али и о томе како су Јевреји живели у Пољској и у другим европским државама, Естер Хинде Сингер Крејтман проговара и о љубави. Тачније, о томе како се велика љубав из младости у познијим годинама претвара у своју супротност. У првом делу књиге јунаци живе на селу или у малим градовима. Пољска је 1918, после 123 године разједињености и поробљености од Пруске, Русије и Аустрије, ослобођена и поново уједињена. Тада је све у њој почело да се мења, па и живот Јевреја. По угледу на гоје, они мењају професије, богате се, мада религија и даље доминира у њиховом животу. И даље је било важно да се ћерка имућних Јевреја уда за ученог рабина, коме ће њена породица материјално омогућавати даље образовање. Међутим, појављује се побуна девојака против такве удаје и таквих мужева, као у причи „Атласни халат” – објаснила је Гордана Милосављевић Стојановић.

Бисерка Рајчић говорила је о тешком положају девојчица и жена у строгој породичној и друштвеној хијерархији у којој је све подређено мушкарцу, браћи у односу на сестре, где је тек рођена девојчица предата да живи са дојиљом до своје треће године, због тога што је мајка из вишег друштвеног сталежа не доји. Девојчица живи са шесторо дојиљине деце, без пажње и љубави. Али та девојчица се, заједно са својом браћом, која су по рођењу предодређена да наследе очев позив рабина, окреће уметничком и преводилачком позиву, походећи одмалена, заједно са старијим братом који ће и први међу њима постати романописац, школе језика. Нобеловац Исак Башевис Сингер био је, према речима Бисерке Рајчић, најсложенија личност те многоструко талентоване породице, чији је живот описан у књизи приповедака „Родослов” Естер Хинде Сингер Крејтман.