Шест наставника за једног ђака

Медвеђа – Рачуни свих шест основних школа на подручју Горње Јабланице су у великом минусу или пред блокадом. Новца у општинској каси намењеног за материјалне трошкове ових установа готово да и нема, због чега свака школа тренутно дугује од милион до три милиона динара. Највећи део тог минуса односи се на неплаћене трошкове превоза наставника. Како за „Политику“ каже Живојин Павловић, председник Актива директора школа у општини Медвеђа, тренутно чак око 80 одсто просветних радника путује свакодневно аутобусом из Лесковца и Лебана.

– Није овде само питање новца. Већи је проблем то што у вишим разредима у скоро свим сеоским школама имамо мало ученика. Рецимо, у школи у Равној Бањи у петом и шестом разреду је само по један ученик и сваког дана по пет-шест предметних наставника долази из 80 километара удаљеног Лесковца да би том једном ђаку одржали по један час од 45 минута. Исто је, само за неколико километара ближе, и у школама у Бучумету, Лецу, Сијаринској Бањи и Тулару – каже Павловић, додајући да у таквим условима деца немају квалитетно образовање и васпитање јер колико год се наставници трудили, ученици „раде без мотивације, без конкуренције, нема дружења и колегијалности с другим вршњацима“.

Оваква ситуација ускоро би могла да се промени најављеном рационализацијом школске мреже. Иако би се, како се верује, доста новца уштедело на путним трошковима наставника, од „нових мера“, ипак, овде страхују сви. Ђаци, односно њихови родитељи, јер би укидањем школа у селима деца морала да путују до Медвеђе, али и просветни радници пошто би многи постали технолошки вишак.

– Још не знамо тачно како ће и у ком правцу та рационализација школске мреже ићи, поготово што због различитости, односно специфичности средина она не може бити свуда иста – истиче Живојин Павловић.

Он сматра да рационализација не може да се спроведе уколико Министарство просвете пре укидања било које школе не обезбеди два услова: да кроз социјални програм или на други начин позитивно реши статус свих наставника који би на тај начин постали „вишак“ и, друго, да сва деца из ових сеоских школа имају организован и бесплатан превоз до централне школе.