Искорак на ползу народу

Свет политике и свет естраде трче мртву трку у освајању малог екрана. ТВ студији сцена су на коју се најчешће позивају личности из те две сфере јавног живота. Мисли се, ваљда, да би и једни и други могли најбоље употпунити свакодневицу ТВ гледалаца. Политичари, посланици, владини делатници – говором који би требало да стварност разјашњава, да најављује потезе којима ће се савладавати сваковрсне заједничке егзистенцијалне тешкоће, да извештава о пословима званично предузетим за опште добро. Људи из сфере забаве, културе, уметности – својим песмама, причама, улогама, филмовима, речју делима која такође циљају ка општој, али превасходно духовној добробити.

Из та два круга долазе водитељима главни гости, не само у специјализоване емисије. Они су и у хроникама, магазинима, јутарњим програмима, дебатама, анкетама...Поводи су углавном с покрићем – интригантан исказ за скупштинском говорницом, оштра реторика у међупартијском спору, финансијска афера у јавним предузећима...односно промоција новог романа, почетак театарског фестивала, излазак музичког албума... Кад се томе дода да се исте личности бирају за позирање у својеврсним ТВ портретима, тамо где нису неопходни непосредни поводи него значај целине, укупност „лика и дела“, снага индивидуалности, занимљивост особеног искуства или само популарност као таква – много је истих имена од канала до канала. Или је политичко-културни потенцијал простора недовољан за разгранату мрежу домаћих телевизија, или се уредничко-ауторски приступ држи сигурног и поуздано атрактивног списка појединаца чије им гостовање гарантује пожељан рејтинг.

Отуд је добар био „искорак“ из „шеме“ направљен у претпоследњем издању емисије „Ви и Мира Адања Полак“ – а сасвим у складу с професионалним хабитусом ауторке. Она с лакоћом ходочасти светским метрополама, овлашно бележи атмосферу монденских скупова, опуштено разговара са славним именима из европског џет-сета и из владајућих династија...Занима се подједнако за изложбу о Исидори Секулић колико и за нови фризерски салон и шишање у тренду. Чаробним прахом званим „ексклузивно“ означи све чега се такне у својој невероватној радозналости, енергичности и предузимљивости. Зато делује сасвим складно, прихватљиво, уверљиво, кад у такав низ прилога уврсти и дирљиву исповест Верице Вуковић, мајке оболеле девојчице, о ускраћеном праву на материјалну помоћ. Наиме, кад се с екипом нађе на терену, за њен новинарски сензибилитет изазови се крију на сваком кораку. Она тада застане, саслуша, сними и предочи јавности. Потом је на другима да реагују.

Током дугог ТВ трајања занимање за судбине „малих људи“ и залагање за решавање њихових проблема донело је овој новинарки присан однос с публиком, симпатије, омиљеност. Али и само увршћивање у суботњи низ прилога записа о случајном сусрету с Верицом Вуковић, без обзира на крајњи исход ове историје, пружа човеку „из народа“ уверење да телевизија заиста треба да служи и њему, да и он може постати њен равноправни јунак.