Вера у српску медицину

Имам 70 година. Лекар сам у пензији. Јануара ове године, приликом пада, повредио сам леву рамену кост (троструки прелом). Том приликом сам сазнао и да имам тумор на плућима десно.

Недељу дана после прелома левог рамена, на Ортопедској клиници у Крагујевцу успешно ме је оперисао (уградња протезе) др Новак Јовановић, млад и честит човек. У болници сам провео пет дана. Не да немам никакве примедбе, него сам одушевљен понашањем – од директора, лекара и сестара, па све до радница. Сви су били љубазни, расположени, тихи, пожртвовани. Не само према мени.

Месец дана доцније хоспитализован сам на ВМА – грудна хирургија. Кроз међуребарни простор проф. Небојша Марић одстранио је тумор у потпуности, веровали или не. Реч је о изузетном човеку. Још бољем хирургу, а скромном.

После обе операције осећао сам се као да нисам оперисан у општој анестезији. И на грудном одељењу ВМА доживео сам само пријатности. Особље савесно, љубазно, тихо, спремно да помогне у сваком тренутку. И дању и ноћу осећао сам се безбрижно јер сам знао да неко одговоран брине о мени сваког часа.

Квалитет оперативних захвата, сав медицински кадар, а посебно краткоћа боравка у болници учинили су ме задовољним и враћена ми је вера у српску медицину. Као хоспитализовани болесник уверио сам се у моћ, у изузетно знање, у виртуозност оба хирурга, што ме је убедило да иза нас старијих лекара долази још организованија, савесна и стручнија генерација лекара, који су у Србију већ увели Европу и европске медицинске стандарде. И по знању и квалитету лекара, по пожртвовању особља и по организацији рада.

Није све у овој земљи и у овом народу – склоно урушавању и корупцији. Као и раније, постоје вредности којима се морамо дивити, али и којима се можемо поносити.

Александар Лаковић,

Крагујевац