Када обичан јунак постане терориста

Гост недавно завршеног 14. Београдског фестивала европске књижевности био је словеначки писац Јернеј Жупанич, филозоф и компаративиста, песник и прозни писац, преводилац и лектор. Овом приликом представљен је његов роман „Бехемот”, у преводу Ивана Антића и у издању „Геопоетике”.

Главне јунакиње ове књиге јесу сестре Ана и Соња, које одрастају у предграђу Љубљане. Ана се после студија придружује групи анархиста, прихвата њихове радикалне идеје и одлази у европску престоницу, где се издаје као проститутка Манон како би дошла у контакт са мушкарцима на високим положајима, као и са политичарима. Она је налик на нилског коња – бехемота, који се лако прикрива и тако, међу афричким животињама, убија највећи број жртава. Прича почиње животом Ане, као проститутке Манон, а затим задобија неочекивани крими обрт, када она обезглављује своју жртву, познатог политичара, што је слика која носи извесну субверзивност, а први разговор у оквиру 14. Београдског фестивала европске књижевности био је посвећен теми субверзивности.

– Када пишем, немам унапред смишљен план, али почињем са једноставном идејом, коју затим развијам. Неке теме и мотиви у књизи могу се посматрати као субверзивни, анархизам сам по себи јесте субверзиван. Читао сам о томе да су у неким словеначким криминалистичким романима описана убиства која су починили странци, где неко дође са стране и почини злочин. Тако сам и ја одлучио да опишем злочин једне Словенке у иностранству. Починиоци оваквих злочина често су обични људи који су у једном тренутку постали радикални у мишљењу и понашању и та промена у њима може да се деси врло нагло. Размишљао сам о бомбашком нападу током Бостонског маратона, било је много нагађања због чега су два момка то учинила, како су од обичних миграната постали убице и терористи. Занимљиво ми је да размишљам о томе како долази до такве радикализације у људима. У мом роману то је само наговештено, читав његов део као да је иза редова, или је прескочен. Своју јунакињу Ану на почетку описујем као проститутку и као шпијуна, а онда приповест враћам у њену прошлост и детињство, како бих читаоцу представио „обичну” Словенку која се претвара у шпијуна. Прича је обрнута, крај је отворен и не знамо да ли ће Ана бити ухваћена. Ни сам не могу до краја да разумем своје јунакиње – објашњава у разговору за наш лист.

Ипак, како каже, ово није књига о ослобађању.

– Мислим да се у тој тежњи човека да буде ослобођен он још чвршће уплиће у систем и колико год се борио, неће никуда стићи. Није уопште оптимистично. Нисам ни оптимиста у погледу тога како се ствари дешавају у стварности. Популизам побеђује и сваки пут када читам о европским изборима, победи нови националиста и популиста. У Словенији смо имали референдум о пензијама људи у култури и њих 400.000 гласало је против. При том је сам референдум коштао 6 милиона евра, док је износ тих пензија 500.000 евра по години, или мање. Дакле, лакше је чак и потрошити 6 милиона евра да би неки уметници били спречени да добију пензије, чији је износ мањи. То је још један од „успеха” популизма у окретању људи једних против других. Мада и даље верујем да је демократија најбољи систем за изборе, али популистичка пропаганда преко друштвених мрежа има све већу моћ над људима – закључује Жупанич.

У роману „Бехемот” приказани су и различити облици анархизма, неки јунаци заступају радикалне идеје, други пак не.

– Књига приказује различите варијанте анархизма, али нисам желео да истичем јединствену политичку идеју која би доминирала књигом. Желео сам да ствари буду сагледане из различитих перспектива. Међутим, јунак у мом роману – Макс, који утиче на Ану и који заступа анархистичке идеје, пре је нека врста хипстерског мислиоца. Он јесте својевремено нешто прочитао од Бакуњина, не сећа се много, али има одређене идеје, а понаша се као да зна више – каже Жупанич.